СВЕ сеоске прославе се по правилу препричавају, али за славље у Бачком Душанову, селу надомак Суботице, не важи изрека "свака бука за три дана". Цело село са око шест стотина душа прославило је 7. јули, једни као Дан села - Дан устанка, а други као сеоску славу Ивањдан.

Тако је на једном месту свештенство служило свечану литургију, а тик до њих, у исто време играла се фудбалска утакмица.

- Свештена лица и верници који су присуствовали богослужењу, остали су без текста, јер не знамо да су се још игде истовремено чуле молитве и звиждуци судија и навијање - каже нам једна мештанка. - Потом су гости цркве прешли у Дом културе, али свештеник из Новог Жедника, због буке, није могао вечерњу молитву да одржи, јер је тик до дома био постављен шатор са музиком, која је тутњала. Гости из околноих места, али и Новог Сада, који годинама долазе овамо, остали су затечени и питају се како је Месна заједница то могла да допусти, да се село тако подели и да људи не поштују једни друге.

Дан устанка, некадашњи државни празник, по речима Николе Узелца, председника Савета МЗ, у Бачком Душанову прославља се од 1950. године. Црквена слава села, Ивањдан, слави се од почетка овог века.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЗАПИСИ ИЗ ПАРИЗА: Ивањдан

- Као одборник у Скупштини града изборио сам се да 1995. године добијемо пројектну документацију за изградњу цркве, али због неких проблема, до тога није дошло - објашњава Узелац. - Фубласка утакмица се одувек играла суботом, чак три генерације "Хајдука" су биле на терену.

БУЧНО Прослава испод шатора

Ове године се потрефило да је и Ивањдан такође у суботу. Имали смо пуно гостију и морали смо да их угостимо домаћински, а како су због свадби сви простори били заузети, није нам преостало ништа друго, него да поставимо шатор, а чак смо и ми помагали конобарима. С друге стране, МЗ је дала 50.000 динара за црквену прославу. Уколико неко има замерке због прославе, треба мени лично да се обрати, а не да говори иза леђа.

ТИХО Црквена вечера у Дому културе

НИЈЕ ДА СЛОГЕ НЕМА

БАЧКО Душаново је наудаљенија суботичка месна заједница, смештена тик уз речицу Чик. Душановчани су, каже Никола Узелац, имали самодопринос непрекидно од 1964. до 2003. године и све што имају, изградили су сопственим динаром и личним радом. Сами су копали канале и рупе за бандере када су уводили струју у село, имају прелеп стадион који такође сами одржавају...