ДОК све чешћи манир прецртавања назива места на језицима националних мањина на таблама на улазу у неколико насеља у општини Зрењанин, овдашњи одбор ЛСВ карактерише као говор мржње и кршење права националних заједница на службену употребу језика и писма, за политиколога Мирослава Самарџића, активисту Зрењанинског социјалног форума (ЗСФ), овај проблем је сасвим другачије природе.

Овај експерт за права националних мањина, пре реаговања ЛСВ, осврћући се на вандалско оштећење табли на улазима у неколико места, јавно је упозорио да је проблем настао када је Мађарски национални савет (МНС) одредио мађарске називе насељених места на подручјима на којима је мађарски језик у службеној употреби.

У складу са законом, МНС је то учинио у 31 јединици локалне самоуправе у Војводини, међу којима је и Зрењанин, чији је мађарски назив Нађбечкерек годинама у службеној употреби, а Мађари чине око 13 одсто становништва Зрењанина.

- Међутим, МНС је утврдио традиционалне називе не само оних места у којима Мађари чине већину, или знатан део становништва, него и у онима у којима Мађари не живе, или чак никада нису живели.

У случају Зрењанина, то је учињено за свих 20 насељених места!? Мађарски назив нашао се тако и на таблама на улазу у села, у којима Срби вековима чине већину становништва (Орловат, Тараш, Томашевац), или у којима већину чине Срби колонисти (Клек, Банатски Деспотовац, Лазарево), или тамо (Лазарево), где се као Мађар не изјашњава ни један житељ - износи Самарџић за "Новости", који такође осуђује уништавање табли.

Не спорећи да употреба топонима на мањинским језицима у Војводини спада у домен заштите њихових права, Самарџић истиче да је оправдано да се мањински топоними употребљавају за насеља у којима нека мањина чини знатан део, или већину становнишва. Али, потпуно неоправдано је тамо где то није случај. Овај политиколог сматра да је бесмислено доносити прописе који се не могу применити, или чија примена доноси више штете него користи.

Мирослав Самарџић

ПРЕТЕРИВАЊА И У ДРУГИМ ОБЛАСТИМА

ПРЕТЕРИВАЊА у нашем правном систему када је реч о заштити мањина постоје и у другим областима, не само када се ради о топонимима. Рецимо, обавеза вођења судских и управних поступака на мањинском језику, када је познато да већина судова, градских и општинских администрација нема ни минимум ресурса неопходних да би се овако високи стандарди мањинске заштите остварили - сматра Самарџић.