ДА стереотип о томе како млади људи не воле националну историју нема увек утемељење, потврдила је и вечерашње предавање у Културном центру Новог Сада о српском деспоту Стефану Лазаревићу - витезу, песнику и светитељу.

Пред бројном публиком у којој су доминирали управо припадници млађе генерације, аутор трибине доцент др Борис Стојковски нагласио је да, уз бројне важне годишњице које се обележавају ових година, значајно место заузима и јубилеј шест векова манастира Манасија, познатог и под именом Ресава.


Прочитајте још: НОВОСАЂАНЕ ЗАНИМА МАСОНЕРИЈА: Трибина о "зидарима" привукла пажњу


Реч је о бисеру српске средњовековне архитектуре, духовности и културе који је представљаоједно од средишта државе деспота Стефана Лазаревића и његову задужбину.


- Овај српски владар, који је државом управљао у време непосредно после Косовске битке (1389-1427), био је једна од најмаркантнијих личности свог доба - нагласио је др Стојковски, уз нагласак да КЦНС овом трибином практично први у држави обележава јубилеј Манасије.

Сматра се да је кнез, а касније деспот Стефан Лазаревић рођен око 1377. године. Био је најстарији син кнеза Лазара и кнегиње Милице. Престо је преузео када је постао пунолетан, а пошто је остао без оца, који је изгубио живот у Боју на Косову.

Стефан Лазаревић био је први међу витезовима Реда змаја, а од угарског краља, поред Београда, добио је и низ поседа на тлу целе Угарске, посебно данашње Војводине. Био је то период када је Србија морала да призна вазалски однос према турском султану Бајазиту, који је већ 1394. године кренуо на велики поход на Влашку да казни тамошњег војводу Мирчу, познатог по бунтовности према Турцима.

Прочитајте још: Карађорђева глава увек била „на пању“


На крају 14. и почетком 15. века, Стефан Лазаревић био је највећи европски витез. Један од важнијих датума српске историје било је рађање српске деспотовине. У чувеној бици 1402. године код Ангоре (данашња Анкара), Турци су доживели катастрофу у боју са Монголима. Султан Бајазит је заробљен. Командовањем једним крилом војске истакао се „цвет српске елите 15. века" кнез Стефан Лазаревић.

По повратку из овог похода, он постаје деспот пошто је склопио брак са Јеленом, рођакињом Јована Седмог Палеолога, који је био сувладар византијског цара Манојла Другог. Као блиском царском рођаку, Јован Палеолог даје Стефану титулу деспота, другу у рангу византијских титула.

КУЛТУРНИ УЗЛЕТ

СРПСКА деспотовина, у доба мудрог владара Стефана, али и касније, била је економски изузетно снажна држава, а доживела је и велики културни узлет. Том узлету допринео је и Стефан који је био изузетно талентован песник и писац. Његова два најпознатија дела су: „Слово љубве", песничка посланица и епитаф „Натпис на косовском мермерном стубу".