РАДНИЦИ пољопривредног предузећа "Ратар" у пограничном месту средњобанатске општине Сечањ, Јаши Томићу, прошле недеље заређали и моторним тестерама исекли стотинак стабала дудова, посађених на потезу Прека Бара - Ливаде у циљу ветрозаштитног појаса!

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - С. Паланка: Липе секли ноћу

Нема ко није застао да пита зашто се сече. Многи су се згражавали, није им био јасан мотив уништавања тако младих дудова. Чули су се и коментари "мало им је банатске земље", "зар је компанији толико важно да их уклони"...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Шабац: Умрлица за - дрво

- Немамо речи! Затечени смо и изненађени. Селу је начињена огромна штета - каже, за "Новости", Душанка Переула, из МЗ Јаша Томић, а инспекција Општине Сечањ објашњава да нису могли да реагују, јер је сеча обављена на приватном поседу.

У ПП "Ратар", које после приватизације послује у саставу компаније "Матијевић", не желе од овога да праве случај. Истичу да је дрворед на њиховим браздама, у ширини од преко метар и по. Намеравали су, тврде, дудове само мало да поткрешу. Мада њихов изглед не потврђује ову намеру, већ супротно!

- Ишли су превише у висину, па смо сечом желели да обликујемо крошњу и дрворед вратимо у заштитну функцију - каже, за "Новости", Драган Марић, директор "Ратара", који не види ништа сензационално у поступку својих радника.

Дудови су никли пре једне деценије, када је тадашње руководство "Ратара", успешно спровело пошумљавање. Користећи искуства Русије и Мађарске, у Јаши су још 1998. почели са заснивањем пољозаштитних појасева и заштитних шума. Успешно су посадили двадесетак хектара сибирског бреста, багрема, беле тополе и рашељке. Како је 2007. дошло до разграничења друштвеног и државног пољопривредног земљишта, акцију пошумљавања наставили су на својим површинама. Из тог разлога, 2008. посадили су једноредни појас дудова, ове у Банату, одомаћене врсте.

СЕЧАЊ НАЈГОРИ

ПОДРУЧЈЕ средњег Баната, по речима начелнице Средњобанатског управног округа Снежане Вучуревић, најнепошумљеније је у Европи - испод два одсто! Најгора ситуација је баш у општини Сечањ, где износи једва 0,37 одсто. Уместо пошумљавања, ето, и оно мало дрвећа се сече...