ПРЕЛА су ишчезла из села и сокака у Рађевини. Из завичаја је отишло много младих, без којих оваква окупљања нису могла проћи, али, кад је прексиноћ у Дому културе у Крупњу, изворна група запевала песму "Дођи драги вечерас у село, чекају те девојке на прело", неформалну химну некадашњих дужења по селима Јадра и Рађевине, као да је, за трен, враћена у живот слика времена од пре педесетак година.

Традиционално "Велико рађевско прело" пренело је део амбијента који се зими у то време могао видети у свакој рађевској кући. У организацији Удружења жена "Рађевска нит", које чува од заборава културно добро овог дела Србије, стигло је око 100 жена овог краја, али и даље, из Поцерине, Мачве, Подриња...


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
До нове године „прогледаће“ 400 пацијената

- Преле су жене као некада, црну и белу вуну, добро спремљену. Да се преље покажу и по квалитету вуне, али и по њеној обради - прича домаћин Добривоје Пантелић, чија породица негује обраду вуне и њено коришћење. Овај домаћин каже да бољег и здравијег материјала - нема.

Горица Урошевић донела преслицу своје прабаке / Фото В. Митрић

Смиљана Петровић из Љубовије, једна је из групе жена пристиглих из Азбуковице на прело у Крупањ, "да се присете младости, изгубљене љубави, лепих тренутака по засеоцима и сокацима".

БАЈКА - ОСЕЋАМ вечерас да сам у бајци, јер ово јесте бајковито - поручује Миланка Петковић. - Вратила сам се уназад за пола века, све је исто као некада, само нема оних момака који су нам држали вуну док смо преле.

- Кад се сетим како смо уздисале за момцима на прелима, али и они за нама, осетим истинску унутрашњу лепоту, вратим се у најлепше године, у зиме које су тада обележавала прела - сведочи нам Смиљана.

Славојка Спасеновић, директорка Библиотеке у Малом Зворнику, каже да је рад са преслицом "релаксира у сваком погледу". Каже да јој ово дружење враћа сећање на баку са којом је као дете ишла на прела и учила да преде. А, да наде за очување традиције још има, седочи и Mиланка Петковић из Крупња. Кад је чула да ће бити прело, ноћима од узбуђења није могла да спава.

Миланка Матић је од мајке научила да преде. Каже да се у то време од мајке добијала преслица, а од оца мотика.

- Кад сам одрасла, дању сам копала, а ноћу прела. И, није ми било тешко. Ова манифестација је и сетна и сјајна, морамо да је одржимо - поручује Миланка.

Mиланка Петковић


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Филмови 1941 - 1945 за осуђенике КПЗ у Ћуприји

ПРЕСЛИЦА ОД 150 ЛЕТА

ГОРИЦА Урошевић из Малог Зворника донела је на прело најстарију преслицу, коју су користиле њена мајка, бака и прабака. Преслица ове домаћице стара је бар 150 лета.

- Док предем, осећам се као да немам никакву бригу. Овакво дружење је мелем за душу и поштовање за домаћине - каже Горица.