ГРАДСКА управа Зрењанина придружила се пројекту Националне алијансе за локални економски развој (NALED) ради законског уређења статуса сезонских радника у пољопривреди. Борба против сиве економије и спречавање рада на црно приоритети су Владе Србије, а Зрењанинци су уверени да проблем захтева хитно решавање.

- Процењује се да у Србији пола милиона људи ради на црно. Од тога готово 60 одсто, или 300.000 њих, посао добија сезонски, и то у пољопривреди. Ове људе треба увести у легалне токове, а предлог је да се донесе закон који би поједноставио и појефтинио процес пријављивања сезонских радника - каже Душко Радишић, заменик градоначелника Зрењанина.

Прочитајте још: У "Грунеру" посао за 100 људи

У Алијанси истичу да су захваљујући сарадњи са немачком агенцијом ГИЗ обезбедили софтвер, а спремни су и да обуче људе, како би се увела електронска пријава сезонских радника. То би била подршка доношењу закона који ће решити њихово питање. Они сада немају апсолутно никаква права, јер формално не постоје...

- Предлог је да добију пензионо осигурање, стаж и осигурање за повреду на раду. Ово је важно, јер је реч о сезонским пословима, повреде су честе и ти људи после немају право ни на какву здравствену заштиту. Уз то, до краја сезоне обично више и не могу да раде и да зарађују за живот - каже Небојша Жугић из НАЛЕД-а.

НЕДОСТАТАК РАДНИКА - НАДАЛЕКО смо били познати по повртарској производњи, снабдевању београдских, новосадских и зрењанинских пијаца, а сада је место празно. Радне снаге нема, а 10-20 сезонаца за пластенике једва успем да нађем са стране - предочава Јожеф Бакош из Лукиног Села, одакле су многи повртари отишли на рад у Словачку, Аустрију и Немачку.

Наглашава да ће држава, с друге стране, кроз порезе добити део колача. Намети за овај вид запошљавања ће бити мањи од оних који се сада плаћају, када се сезонски радници ангажују. Важна је и чењеница да се сезонским пословима углавном баве људи који примају неку врсту социјалне помоћи. Законом би било предвиђено да у периоду рада на сезонским пословима неће губити право на социјалну помоћ, додаје Жугић.

Прочитајте још: Вујовић: Кеш није добар, храни сиву економију

Послодавци из зрењанинске и суседних пет средњобанатских општина, међутим, сматрају да се доношењем закона неће много тога променити на тржишту рада. Уз то, трошак пријаве сезонских радника ће морати да се одрази на цену производа.

- Као пољопривредно газдинство, сезонске раднике пријављујемо на привремено-повременим пословима. Није тајна да наши кооперанти сезонце ангажују на црно. Слажем се да треба увести ред, али огроман проблем је недостатак радника. Тешко налазимо оне који хоће да раде на њивама, још теже оне који знају да раде. Страни инвеститори могу да дају веће плате од нас, а ми који радимо за тржиште Србије не можемо те издатке да укалкулишемо у цену производа - каже Ђула Мадарас, директор "Царске баште" из Мужље.


ГДЕ СУ МЛАДИ

ПОЗИВУ зрењанинске филијале НСЗ на представљање НАЛЕД пројекта, одазвало се једва неколико сезонаца, и то људи у годинама, близу пензије... Снежана Мершан (60) вели да млади нису заинтересовани за рад у пољопривреди, одбијају их ниске зараде и већина тежи одласку из земље. То је додатни проблем којим ће држава морати да се позабави уколико жели да има људе који ће за 10-15 година бити носиоци привреде у земљи - сматрају зрењанински послодавци.