КРУПАЊ, варошица у Рађевини, у овој години напунио је шест векова постојања, по писаним траговима, а његову историју, која сеже и у раније векове, кроз 6.000 вредних експоната, “сабрао” је, у минуле три деценије, протојереј- -ставрофор Александар Аца Ђурђев. Он је у срцу града приредио музејску збирку од које сваком иоле заинтересованом за нашу прошлост, историју, културу и духовност стаје дах.

Омиљени прота, рођен у Паризу, уз прелепи духовно-културни комплекс у оближњем Добром потоку, где је истоимена древна црква, који је сам осмислио и учинио га бисером и Српске православне цркве и српског рода, 3.000 експоната поставио је у амбијент свог дома, колико је даровао у СПЦ, у Добром потоку. Врата збирке широм је отворио за госте Крупња и Рађевине, наравно и за овдашње људе, који желе да, на једном месту, “прошетају” Рађевином кроз векове.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: U pitomoj i lepoj Rađevini čuvaju se pradedovski običaji: Svatove zovu čuturom

- За мене је, без претеривања, прота Александар Ђурђев, са својим делима, непроцењиво богатство нашег краја, јер је Рађевини посветио сав свој живот, знање, рад, труд, осећај за љубав према крају, нашој цркви, роду и отаџбини - каже председник Општине Крупањ, Иван Исаиловић, иначе глумац који је завршио академију, поносан на богату прошлост краја.

- Од њега сам чуо значајне детаље из наше прошлости, међу којима и да је и наша славна глумица Жанка Стокић, између два рата, играла у Крупњу, да је одсела у хотелу “Европа”, који је био на месту данашње општине, и да је сав хонорар дала овдашњим људима у хуманитарне сврхе.

Прота Александар Ђурђев

А председник Општине је, како каже прота, заиста изузетан човек, захваљујући коме у овај музеј долазе многи гости, међу којима еминентне личности, са свих меридијана, и они из наше земље, који долазе да виде не само Крупањ, “већ нашу националну историју, јер се кроз постављене експонате она и те како види”.

- Ово је својеврстан доказ нашег постојања - прича нам прота Александар, показујући богату збирку, распоређену у неколико просторија, које делују и лепо, и свечано, и отмено. Крупањ се, први пут 1417. године спомиње у дубровачким актима. Са свим овим експонатима моћи ће да се види како се живело, не само овде, већ у читавој Србији.

- Све ово сам прикупљао и спремао три деценије, буквално дању и ноћу. Дању сам радио код цркве у Добром потоку, а ноћу овде. Три деценије је трајало, јер је све морало да се конзервира, а ја нисам институција, већ само један обичан човек. Ово је сада на радост свих нас и важно је да људи уживају у овоме и да млађе генерације долазе да виде и уживају у националној историји, коју, нажалост, најмање знамо - објашњава прота.

ПРОЧИАТЈЕ ЈОШ: Lusteri od sablji i podzemni hramovi

Рађевина у време Рима, средњег века, па све до Великог рата, Другог светског рата “сабрана” је у музеју у који долазе и они који превале стотине километара.Оригиналне ношње из Рађевине, које су идентичне и у суседном Јадру, Вуковом крају, фотографије и други експонати везани за наше владаре, и Обреновића и Карађорђевиће, собе у којима су спавали кад су боравили у Крупњу, затим униформе српских војника, оригинални документи о разним догађајима и временима, али и предмети од оних који се тичу рада прве поште у крају, до експлоатације руде, па до поставке кабинета председника Крупња из древних времена и мини- капеле, само су део богате збирке.

- Пред нама су документи спаљеног Крупња из Другог светског рата, али и они који се односе на занемаривани Равногорски покрет, као да у почетку, овде, нису били, као и у већини других крајева, заједно и четници и партизани - каже прота крупањски.

Занимљиво је да је, одмах после рата, Брозова Удба покупила све фотографије краља и свега оног што је имало везе са њим, да спали.

- Срећом, један “удбаш” Србин сакрио је то код себе на таван - завршава причу прота Александар Ђурђев.


ПЕДАНТНИ ДУБРОВЧАНИ

ДУБРОВЧАНИ су педантно, што је прота нашао, писали поред осталог какве обавезе плаћају свештеници и православни и католички. Најстарија православна богомоља била је Добропоточка црква, а у самом граду била је Римокатоличка црква Светог Петра и Павла. Постоје и трагови ко је са колико пара у злату или сребру даривао ове храмове у то доба.


ИДЕОЛОГИЈА

- ИДЕОЛОГИЈА је учинила да се годинама уопште, рецимо, није спомињао краљ. А династија је веома битна за нас. Сад, Богу хвала, могу да се виде честито слике краља Александра, али и других наших владара - каже прота Александар.