У ОАЗАМА готово нетакнуте природе, на висовима, кречњачким масивима, пашњацима и висоравни планине Јадовник и у дивљини и бујним шумама четинара и букве клисуре Милешевке истраживачи су открили 142 врсте птице, од којих 121 свија гнезда. У овом делу југозападне Србије стална станишта има 79 врста, док је за остале ово коридор сеоба или коначиште у проласку и лутањима.

Богатство птичјег света је међу корице књиге "Птице клисуре реке Милешевке и Јадовника" недавно сабрао Брано Рудић, страствени истраживач, председник Еколошког удружења "Чувари природе" и предавач општетехничког образовања у ОШ "Емилија Остојић" у Пожеги.

ЉУБИТЕЉИ природе добили су водич захваљујући ангажовању групе ентузијаста из пријепољског Удружења "Јадовник", пожешког ЕУ "Чувари природе" и Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Степеницама право у Савине испоснице

- Белоглави супови су заштитни знак Јадовника и Милешевке - подсећа Рудић. - Узводно од манастира Милешева, преко Саставака и Међанске реке до Ћетенице, у клисури је друга колонија "чистача природе" по бројности у Србији - са 25-35 парова. Ово је један од највреднијих делова Србије по птицама грабљивицама, јер се гнезди 11 врста. Поред супа, значајно је присуство сурог орла, патуљастог орла, змијара, осичара и сивог сокола.

Краљеви небеских висина

Осичар

Међу корице књиге слетеле су и сове - буљине, највеће сове на свету, које се гнезде у поткапинама Милешевке, па мала, гаћаста и дугорепа сова, кукумавка, ћук, али и друга крилата створења необичних боја и гласова.

Сури орао

- Значајна су гнезда великог тетреба, лештарке, шумске шљуке, прдавца, камењарке, горске ласте и пузгавца. У Србији опада бројност јaребица камењарки и ово им је једно од последњих станишта, док пузгавца, који се храни пауцима и инсектима, у Србији има само 10-15 парова, а овде се срећу један или два пара - казује Рудић о својим десетогодишњим запажањима и као на длану предочава снимке камером.

ГАШЕЊЕ сеоских огњишта на падинама Јадовника угрожава опстанак неких врста, јер зарастају пашњаци, па је све мање јеребица камењарки, а планинска ушата шева је већ луталица. Смањује се, каже Рудић, и бројност сврака, чавки, врабаца, везаних за насеља и летину. С друге стране пак чобани и ловци ређе узнемиравају гнезда сурог орла... Књига треба да заинтересује становништво и власти да се старају о заштити природне баштине.

Змијар

- Публикација обилује подацима са терена, локацијама, уз процену гнездећих парова, што је највреднији део у стручном погледу. Кратка биологија сваке врсте је својеврстан водич за почетнике и за оне који желе да уплове у чудесни свет птица - истиче у рецензији Милош Радаковић, орнитолог у Заводу за заштиту природе Србије.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Crnogorci "oterali" iz škola Sv. Savu, a slavljen je čak i pod Turcima

Белоглави суп

ЦРНИ ЛЕШИНАР

- ОРАО црни лешинар последњи пут је у Србији виђен 1986. године, а ја сам га на Јадовнику снимио 2010. и наредних година још три-четири младе птице, које лутају и кад полно сазре враћају се на станишта у Грчкој и Турској. Велики борови у кањону Милешевке и оближње Дубочице чекају ову птицу да се настани - каже Рудић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Beloglavi sup turistički bum

Трагање у дивљини, аутор књиге Брано Рудић

ЗАШТИЋЕНА ПРИРОДНА ДОБРА

НА подручју планине Јадовник, између Пријепоља и Сјенице, има више природних реткости: Специјални резерват природе "Клисура реке Милешевке" са 1.144 хектара, Предео изузетних одлика "Озрен-Јадовник" са преко 10.000 хектара, Заштићена околина око непокретног културног добра Манастир Милешева, па природно добро Слапови Сопотнице.