СРБОБРАН нема ни азил, ни прихватилиште за псе, али има Љиљану Вукосављевић, која у својој кући, уз подршку супруга и сина, збрињава напуштене животиње. Тренутно, у њеном дому борави 37 паса и 12 мачака, који су сви вакцинисани, стерилисани и чиповани. Љиљана и њени укућани старају се о остављеним животињама волонтерски, а добри људи помажу им да обезбеде храну за куце и маце и смање дугове код ветеринара.

- Имали смо увек псе и мачке и у породичној кући у околини Сиска, одакле смо избегли 1995. године. У Србобрану смо били најпре подстанари, а потом смо купили старију бачку кућу, коју смо реновирали и у њој почели да пружамо уточиште напуштеним животињама. Активније се бавимо збрињавањем и удомљавањем паса и мачака у последњих четири-пет година - прича Љиљана.

Око 70-80 одсто паса, који су доспели у њихову кућу, били су, како наводи, или болесни, или их је ударио ауто, или остављени као штенад.

- Сви су се лепо опоравили, чисти су, уредни, ветеринарски збринути, али њихово удомљавање иде тешко. Путем објава на друштвеним мрежама успели смо да удомимо псе углавном у Београду и Новом Саду и по једног у Словенији, Аустрији и Немачкој. Нови власници шаљу нам фотографије да се уверимо како им је добро код њих - истиче Љиљана.

Према њеним речима, препреку за веће удомљавање у земљама ЕУ представља “титер тест”.

- Реч је о процедури која подразумева вађење крви пса и слање на анализу у Пастеров завод, после чега се, ако је резултат добар, чека још три месеца да се потврди здравље животиње. Тест, који није јефтин, плаћају удомитељи, али многи одустану због дугог чекања на преузимање пса - објашњава Љиљана.

Без обзира на то колико Љиљана и њена породица брину о псима и мачкама, стижу пријаве инспекцији од људи из њихове околине.

- Жале се да се шири смрад од животиња или да пси лају, али комунална и ветеринарска инспекција уверавају се да то није тако. Пси као пси понекад залају, али су навикнути да буду мирни. Увек је неко код куће да пази на њих, а ја не легнем до два или пола три после поноћи, да не би залајали кад се млади враћају из града - напомиње Љиљана.

С друге стране, наглашава она, љубитељи животиња из Србије и иностранства труде се да помогну колико могу.

ПОМОЋ Љубитељи животиња доносе храну за љубимце

ЗНАЧИ И ЏАК СТАРОГ ХЛЕБА

- И 100 и 200 динара значи нам много, као што је драгоцена помоћ и џак старог хлеба. Ових дана су нам менаџерка “Неверних беба” и две девојке донеле вреће гранула за псе и мачке, што је прикупљено у акцији коју су организовале. А из Александровца Жупског платили су нам стерилисање, којем подвргавамо 11 до 15 паса месечно - захвална је Љиљана.