ТРАГАЈУЋИ по архивама, прелиставајући хиљаде страница књига и периодике, али и и табанајући по селима, од Кладнице, до Бара, Долића, Буђева, Корита и Карајукића Бунара, истраживач Салих Селимовић (73), професор из Сјенице, сабрао је међу корице књиге "Презимена" податке о око 500 презимена и њиховом пореклу на Сјеничко-пештерској висоравни.

Многи ће сад у "српском Сибиру" и расути по Србији и светским меридијанима сазнати о коренима и фамилијама, одакле су им стигли преци и где су се све запутили и свили гнезда. Уз гранање лозе, аутор доноси и низ појединости о знаменитим именима, а код православаца наводи и крсне славе.

- Каличани су међу најстаријим српским презименима на Сјеничко-пештерској висоравни. Пореклом су Васојевићи, из села Калице, код Берана, а доселили су се у Штаваљ 1820. године. Калица им је етапна станица, јер су у њу стигли из Херцеговине - пише Селимовић у књизи.

- Највероватније једна од најстаријих, ако не и најстарија муслиманска породица на целој висоравни су Абдагићи - наводи аутор књиге, записујући да су стара аганска и трговачка продица и да су дошли као турске спахије још крајем 15. века. Према једном другом предању, које се преноси са колена на колено, далеки предак је учествовао у турском походу на Угарску 1526. године и у чувеној бици на Мохачком пољу. Њихов садашњи родослов почиње од Хаџи Ахметаге, који је заједнички предак Абдагићима, Хаџиахметагићима и Хаџикићима.

Бајровића је у Сјеници 2006. године било 11 домаћинстава, а пре три године ово презиме је носило 1.558 људи, од Пештерске висоравни до Пљеваља, Рожаја, Новог Пазара, Босне, Аустралије, Канаде, Шведске - бележи Селимовић. Бајровићи су у Сјеницу дошли из Никшића и Пљеваља, а старином су из Куча (Медун). Из Медуна су се иселили у Стари Бар, као угледна муслиманска породица, после уласка црногорске и млетачке војске у Куче 1688. године, када су муслимани морали да напусте завичај или да се покрсте, мада је Бајровића било у Бару још крајем 16. века. Од ових Бајровића су Цвијовићи у Владимиру код Улциња, па Диздаревићи (команданти тврђава) - подсећа Селимовић.

- Највећи број презимена настао је у другој половини 19. века, а нека су старином још из 16. века - каже Селимовић. - Морам да кажем и то да сам наилазио на неразумевање, па чак и на отворено одбијање сарадње код појединаца. Многа презимена су се мењала из више разлога...

Овде су се вековима укрштали ветрови, путеви и каравани, а на стратешки важном простору сукобљавали интереси и војске. Зато су и занимљиви подаци о кретању и где се насељавало и селило православно и муслиманско становништво, како су овамо стизали Васојевићи, Кучи, Пипери, Морачани, али и Клименти, Малисори и друга католичка племена од Скадра и околине.

МАХМУТОВИЋИ, МАШИЋИ...

НАЈЧЕШЋА презимена на Сјеничко-пештерској висоравни су Махмутовићи, Машићи, Папићи, Бихорци, Турковићи, Шаљићи, Љајићи, Каличани, Ракоњци, Хамидовићи, Хасановићи, Зорнићи, Пешићи, Биочани, Вранићи, Карличићи, Врцићи...

У Сјеници више нема православних породица Бујаковића, Вучевића, Карамарковића, Лукића, Нешковића, Парезановића, Павићевића, Продановића, Савковића и Џагаревића. И матичне књиге су без муслиманских породица Булића, Дервовића, Звиздића, Мујевића, Муклаџија, Пура, Рамошеваца, Трбовића, Хубанића...