СРПСКИ пољопривредници ускоро ће на располагању имати моћно оруђе у борби за ефикаснији рад, а такође и боље, здравије и веће приносе. Стручњаци новосадског Института "Биосенс", основаног управо да би повезао информационе технологије и пољопривреду, као тренутно најперспективније делатности у Србији, увелико су ангажовани на овим питањима, а посао ће им умногоме бити олакшан изградњом нове пословне зграде, са низом најсавременијих лабораторија, која би требало да почне да "ниче" за највише пола године.

Институт "Биосенс", подсећамо, добио је, на конкурсу ЕУ "Хоризот 2020", као најбоље пласирани међу 200 реномираних научних институција из целе Европе, укупно 14 милиона евра, а исто толико је инвестирала и Влада Србије, како би развио пројекат "Антарес", чији је циљ управо имплементација ИТ у пољопривреди.

- Део новца, који смо, за овај пројекат добили из ЕУ, биће утрошен управо на запошљавање младих научника, којих ће бити 150, тако да ће институт имати укупно 200 истраживача - задовољна је др Весна Црнојевић Бенгин, координатор пројекта "Антарес". - Већ сада, на нашем институту највише се користи енглески језик, јер имамо готово четвртину стручњака из иностранства, из Француске, Шпаније, Грчке, САД... Верујем да ће се број сарадника из иностранства само повећавати.

Други део новца, који је инвестирала Влада Србије, како прецизира наша саговорница, биће утрошен на инфраструктуру, изградњу и опремање зграде, у којој ће институт пословати.

- У плану је да подизање зграде почне за неколико месеци, пошто је идејни пројекат већ направљен, а одређено је и место где ће се она налазити - наводи Весна Црнојевић Бенгин. - Нађено јој је место у Универзитетском кампусу, уз шеталиште, тако да ће бити отворена свим научним радницима, пошто нам је главни циљ да подстичемо интердисциплинарност, а такође и "обичним" људима, а пре свега најмлађима, како би се и они упознали са науком.

ЦЕНТАР ЗА ИНОВАЦИЈЕ СРБИЈА ће, како предочава наша саговорница, кроз пројекат "Антарес", постати централна тачка у истраживањима и иновацијама за цео регион, док би сам институт требало да постане водећа европска научна установа у примењеним и тржишно оријентисаним истраживањима у области пољопривреде и исхране.

У подизање зграде, која ће у потпуности "пратити" потребе најсавременијих научних лабораторија које ће се у њој налазити, објашњава Весна Црнојевић Бенгин, биће утрошено око 4,5 милиона евра, док ће за савремену научну опрему, последњу реч технике, не само у Србији већ и у свету, бити утрошено 9,5 милиона евра.

- Познато је да је информација нафта савременог друштва, па ће нам зато главна истраживања, а самим тим и лабораторије, бити усмерене на осмишљавање сензора који би требало да дају прецизне податке о свим параметрима од значаја за пољопривреду, како из земљишта, тако и из ваздуха, а и са саме биљке - наглашава Весна Црнојевић Бенгин. - Наравно, ти сензори су само почетак, јер ће следећа група лабораторија бити усмерена управо на обраду тих података, како би се дошло до нових сазнања и информација значајних за крајњег корисника, оптималних решења и унапређења, а циљ треће групе лабораторија биће управо њихово спровођење у пракси, како би се повећала ефикасност и одрживост пољопривреде...

Весна Црнојевић Бенгин Фото Институт "Биосенс"

Све ово, јасна је наша саговорница, подразумева да се наука у највећој мери приближи привреди, односно, у овом случају, пољопривреди, јер су обе ове гране, односно, информационе технологије и пољопривреда, означене као најперспективније гране у Србији. Синергија ове две области, самим тим, морала би да доведе до значајних резултата.

КОД НОВОГ САДА ПРВА ДЕМО-ФАРМА

ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ ће у догледно време, како најављује Весна Црнојевић Бенгин, имати прилику и да се са достигнућима института упознају на демо-фармама.

- Сигурно је да ће прва бити у околини Новог Сада, а у плану је да се друга нађе у јужној Србији - истиче наша саговорница. - На тај начин, моћи ћемо да се бавимо специфичностима пољопривреде у свим крајевима наше земље, и да пољопривредницима помогнемо да одаберу најбоља технолошка решења.