КРУШЕВАЦ – ВЕЛИКО интересовање влада у Крушевцу за изложбу “Слободно зидарство у Србији 1785-2016”, чија поставка кроз фотографије и различите предмете реконструише историјат “домаће” масонерије и њихових најистакнутијих представника. Славни композитор Станислав Бинички (1872-1942), рођен у селу Јасика код Крушевца, најпознатији је масон из ових крајева.

Интересовање за “чланство” у масонској организацији не јењава ни данас у Лазаревом граду. Аутор Мирољуб Филиповић, наш истакнути уметник, пореклом из Трстеника, напомиње да је циљ изложбе у организацији Регуларне Велике Ложе Србије био да се помогне разбијању предресуда о масонима као о тајанственој групи која кује завере и влада светом.


- Мислим да се успело у тој демистификацији, јер влада велико интересовање и коментари посетилаца су у знатној мери позитивни – напомиње “Новости” Мирољуб Филиповић, аутор изложбе која ће у Кући Симића бити до 12.октобра. - Слободно зидарство код нас има дугу и славну традицију. Води порекло још од нама, прве познате, масонске ложе “Пробитас” у Петроварадину створене давне 1785, само 68 година по оснивању Прве Велике Ложе у Лондону, 1717.године.


Филиповић истиче да је покушао да реконструише историјат развоја слободног зидарства у Србији, најпре од 1785. до 1941.године, као и да да представи славне српске масоне, период “успаваног” покрета од 1945. до 1989. и коначно, буђења овог специфичног културног феномена, који траје и данас.


Припадност реду који окупља слободумне људе свих раса, народа и религија овдашњих припадника доказала се, подвлачи наш саговорник, у сачуваним архивама. Отуда се место на изложби нашло и за Стевана Мокрањца, Бранислава Нушића, Иву Андрића, Војводу Живојина Мишића, Кнеза Михаила Обреновића, Стевана Сремца, Слободана Јовановића, Владимира Ћоровића, Јована Дучића. Име хуманог индустријалца Ђорђа Вајферта је неизоставно.


ЗАСЛУГЕ СТАНИСЛАВ Бинички био је један од оснивача Српске музичке школе, хоровођа више певачких друштава, диригент у позоришту, аутор прве српске опере „На уранку“ и директор ове куће. Оставио је на десетине значајних композиција, међу њима најславнију, корачница „На Дрину“, чији се оригинални нотни запис чува у Народном музеју у Крушевцу.


- Према усменим сазнањима, међу Крушевљанима је било масона још у предратном периоду, али циљ ове изложбе, која је први пут у већем обиму виђена 2013.године у “Прогресу”, није да утиче и пропагира, већ да омогући разумевање масонства – каже Филиповић, додајући да је за предрасуде најодговорнија антимасонска изложба коју су нацисти организовали 1941.године са циљем да покажу да су главни непријатељи Срба: Јевреји, комунисти, масони. - Та изложба је имала за оне прилике невероватних 88.000 посетилаца.


Процењује се да данас у свету постоји више од пет милиона слободних зидара. Регуларна Велика Ложа Србије једна је од активнијих. Напомињу да се данас пре свега баве просветитељским и хуманитарним радом, да су патриоте и да негују моралне вредности, као и да су признати у интернационалним контекстима. Као доказ прилажу чињеницу да је управо Београд био домаћин Европске конференције Великих Мајстора јуна 2015.године.




ДАНАС У СРБИЈИ

РЕГУЛАРНА Велика Ложа Србије данас броји више од 1.000 браће и 39 ложа, девет хуманитарних друштава. Мирољуб Филиповић објашњава да се члан постаје по препоруци, али да није тачно да се масони бирају само из богатог света, већ да је реч о неосуђиваним, човекољубивим особама, спремни да усавршавају и друштво и себе.