Ћирилица и ћилимска шара на компјутеру

МЛАДИ Пироћанац Данило Манчић, који се бави компјутерским али и општим дизајном, направио је ћирилични фонт с мотивима шара које су овде вековима красиле надалеко познате пиротске ћилиме. Поменуте шаре су, иначе, креирале овдашње ћилимарке и назвале их разним именима: "гугутке на диреци", "Рашићева шара", "кувери", "бомбоне", "немачке кутије"... Манчић је о тој идеји дуго размишљао, а онда се латио посла и, несумњиво, успео да оствари своју замисао.

- Ћирилица је вековима наше писмо, наше културно обележје, баш као и пиротски ћилим. Одлучио сам да те две ствари из богатог културно-историјског наслеђа, које, осим националног, има и свеопшти, универзални значај, ликовним елементима спојим и повежем у једну целину - прича Данило за "Новости".

- Одлучио сам се за репрезентативне шаре "немачке кутије" и "Рашићеву шару", које постоје на примерцима ћилима из 1886. године, а чувају се у збирци Етнографског музеја у Београду. Компјутерски фонт замишљен је и урађен као мноштво једностраних троуглова, који су аутентични орнаменти, односно кључни детаљи у пиротском ћилимарству. Сачуване су све карактеристике оригиналних шара, које сам преобразио у типографско решење - објашњава Манчић поступак израде фонта.

Како наводи млади уметник, сваки фонт има свој назив управо по шари, и ово је једино овакво решење у дизајнирању слова, које има и практичну примену.

Данило Манчић

- Осим што је вид популаризације ћилима у ери дигиталног друштва, интернета, нових технологија и медија, фонт се може користити и у ликовној обради, на пример књига, часописа, диплома, разних повеља, плаката, билборда, комерцијалних кеса, али и као ликовно решење за амбалажу и омоте. Такође, може се користити и у примењеној уметности, попут израде накита, лица разне обуће, разних одличја, медаља и у свему ономе што на неки начин представља спој давних времена, традиције и уметности заснованој на дигиталним технологијама - закључује Манчић, који се дизајнирањем бави више година.

ЋИЛИМАРКЕ

Толико помињане мотиве на ћилимима креирале су саме ћилимарке. Током минулих векова, многе шаре пале су у заборав, али је остало више десетина оних које се и данас раде у свом првобитном облику.