ОД првог сусрета са земљом на студентској пракси и чувеним кућицама-кошницима у Сирији и Колумбији, као и после трогодишњег боравка у Источној Африци где се добро упознала са земљаном архитектуром Руанде, али и околних држава, Новосађанка Драгана Којичић (35), са дипломом архитекте, боравећи на многим меридијанима, схватила је да је оно што је највише занима и чиме жели да се бави - земља, управо тамо одакле је кренула у свет. У Панонској равници.

У ери брзе градње, бетона и челика, Драгану је на чудесан начин опчинила земља. Спој вишевековне традиције и могућност креације, иновације и модернизације овог природног материјала, пружио јој је могућност да је добро упозна.

- Првобитна идеја била је бављење искључиво очувањем ове врсте градње у Војводини, али се прича спонтано проширила и на друге делове Србије - говори Драгана о почецима. - Мислим да сам тек загребала по војвођанској традицији градње објеката од земље, а волела бих да се ту не зауставим и да кренем јужно од Саве и Дунаве.

Осим рестаурације стогодишње куће у Мошорину изграђене од земље, која је претворена у Центар за земљану архитектуру, Драгана је била ангажована на неколико пројеката. Први, под вођством Покрајинског завода за заштиту споменика културе, били су конзерваторско-рестаураторски радови на чувеној кући Савића у Нештину, коју је далеке 1743. подигао газда Теодор Савић, у то време најимућнији мештанин.

ПРИЗНАЊА И НАГРАДЕ ПРВО мало признање "Моје зелено дело" у Драганине руке стигло је 2011. године од Покрајинског секретаријата за урбанизам, а три године касније, односно 2014, добила је награду за еколошко лидерство TOYP - 10 oustanding young persons. Као победник националног Creativе business cup представљала је Србију у Данској.

- У сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе Београда, учествовала сам у радовима на обнови куће Степе Степановића у Кумодражу, а већ шест година сам учесник Летње школе архитектуре у Бачу, где са групом архитеката радим на обнови одређених делова подграђа Бача. Дивно и драгоцено искуство носим и из села Драча код Крагујевца, где смо крајем прошле године радили на обнови блатних малтера једне лепе куће.

Интересовање за градњу кућа од земље, у свету је велико у последње три деценије, али и код нас се, према речима наше саговорнице, што је посебно весели, ситуација поправила у последње време.

- Приметно је да је код нас све више људи заинтересовано за обнову и изградњу објеката од овог природног материјала - истиче наш саговорница.

- Предност је у томе што лети хлади, поседују висок акустични комфор и отпоран је на пожаре.

Љиљана Којичић

И поред свих добрих страна, основни недостатак земље у грађењу је, како истиче, брза деградација под утицајем непогода. Ипак, добрим избором технике, и касније добрим одржавањем, ове грађевине могу да трају вековима.