ДЕСЕТАР Владимир Недељковић (28), професионални војник из Трговишта, није обичан војник. Воли свој посао у тенковском батаљону и изазове који нуди, али не крије ни своју љубав према цртању, каже да је "мртва трка", шта му доноси веће задовољство.

- Ја сам из Трговишта, волим да цртам откако знам за себе, али мала средина у којој сам се родио није баш погодна за развој талента који тврде да имам, па сам просто био принуђен да се сам усавршавам. У међувремену, док сам завршио школу, родила се нова љубав и интересовање које ме је 2010. године довело у 4. бригаду - прича овај скромни младић.

За разлику од прве љубави - цртања, рад у војсци му је пружио могућност да се у свом послу усавршава, стиче нова знања и размењује искуства са војницима из целог света.

Ове године сам имао прилику да учествујем у мултинационалној операцији контингента "плавих шлемова" мисије УНИФИЛ у Либану. Био је то велики пословни изазов и ниједног тренутка се нисам покајао - каже десетар Недељковић.

Владимир, осим што је колеге из десетак земаља фасцинирао својим уметничким способностима, освојио је и два значајна признања на међународном спортском такмичењу у оквиру ове мисије.

- На спортским такмичењима где су војници показивали своју спремност у дисциплинама снаге и технике, ја сам освојио друго у обарању руку, као и треће место у споју неколико дисциплина - прича овај млади војник, и додаје да је на овој мисији могао да покаже све своје способности и оне војне и оне уметничке.

Владимир каже да не зна тачан број цртежа које је урадио, најрадије ради графику, а занимљиво је да ниједан цртеж није продао, углавном их је поклањао пријатељима и онима који су му били тренутна инспирација.

- Неке сам цртеже радио 15 минута неке много дуже, волим да радим портрете драгих људи, али и мртву природу. Све оно што видим могу да пренесем на папир, а драго ми је што моји цртежи красе домове многих мојих пријатеља и познаника - прича овај младић.

Он се нада да ће у војсци напредовати, док ће цртање остати његов хоби и прва љубав.

ПОРТРЕТ ГЕНЕРАЛА

Владимир је својевремено урадио и портрет генерала Милосава Симовића, каже да му је било задовољство да га нацрта, али генерал није имао прилику да види портрет, па се Недељковић нада да ће имати прилику да му у неком сусрету поклони цртеж, као и многим драгим људима који су му послужили као инспирација.