ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ - У бурној равногорској и ратној историји уопште, четнички штабни официр Звонко Вучковић, Хрват, до последњег даха одан војничкој заклетви и Дражи Михаиловићу, био је изузетно емотиван због расула Краљевине Југославије, па га синтагма "храбри витез тужног лика" најбоље дефинише и политички, и борбено, и психолошки - истиче публициста Владимир Димитријевић, говорећи о историјској студији др Милоша Тимотијевића, под називом "Звонко Вучковић: Ратна биографија (1941-1944)".

Поменуто издање "Службеног гласника", у едицији "Саборник", промивисано је у Музеју рудничко-таковског краја - у Горњем Милановцу, у чијем је атару и Равна гора - одакле су Димитријевић, аутор и уредник Борисав Челиковић сложно поручили да студија није ревизија историје, нити идеолошка прича, већ трага за истином зарад насушног српског помирења.

Звонимир Звонко Вучковић је рођен 1916. у Бијељини, од оца Петра, Хрвата из Вареша, те мајке Анке, Српкиње из Далмације. За његову војну каријеру, међутим, најзаслужнији је био очух Александар, потпуковник војске Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца...

- Давао је читавог себе за Троједину краљевину, како ју је звао, па је недопустиво да се четнички покрет, чак и у Србији, јавно поистовећује са усташама. Уз то, студија о Вучковићу, ратном команданту рудничко-таковског краја, који је умро у Калифорнији 2004, уједно је и микроисторија простора који је двапут био српски Пијемонт: Другим српским устанком и Равногорским покретом - закључује уредник у "Службеном гласнику", историчар Челиковић.