Цеви далеко, а бунари плитки

ДА би фрушкогорски манастир Велика Ремета нормално функ ционисао, неопходан му је сигуран извор воде за пиће капацитета од најмање 20 кубних метара у секунди. Оно што дају два постојећа бунара десетоструко је мање, па је живот манастира, као и малобројног сталног живља, веома отежан, нарочито у летњим месецима.

Са сличним проблемима суочавају се и братства, односно, стестринства већине од преосталих 17 фрушкогорских манастира, али, не само она. На сваки манастир је, наиме, наслоњено мање или веће насеље, чији становници такође муку муче са водоснабдевањем.

- У селу Велика Ремета је додуше тек десетак сталних житеља, али је број викендица изузетно велики, па у њима дуже или краће борави више од 300 душа - потврђује игуман истоименог манастира, архимандрит Стефан. - Ми смо, уз помоћ једног предузећа из Руме, покушали да проблем решимо копањем новог бунара на дубини од 160 метара, али се без обзира на племените намере људи који га воде и који нису наплатили своје услуге, испоставило да је посао био узалудан јер вода, на крају, ипак, није пронађена.

И оно што се добија из постојећих бунара је, додаје игуман Стефан, више техничка вода, а проблеми са снабдевањем су, дабоме, најизраженији у летњим месецима, када је и потрошња највећа. Једно од решења о којима се размишљало било је евентуално повезивање са водоводом у Крушедолу, ваздушном линијом удаљеном једва километар и по - два, али...

- Овде, у ствари, није реч о правом водоводу, јер нисмо повезани са општинским у Иригу. Реч је о сеоском систему, чије срце су два мало већа бунара ископана поодавно, која ни редовно ни квалитено не могу да снабдевају око 350 житеља Крушедола и наш манастир - каже игуман фрушкогорске царске лавре, архимандрит Сава.

На срећу, Крушедол, додаје његов старешина, одраније има сопствени бунар са хидрофором, па кад снабдевање из сеоског система ослаби, а то се дешава често, преусмери се на њега и воде углавном има.

У таквој ситуацији све очи су, разуме се, упрте у општину Ириг, којој и Крушедол и Велика Ремета припадају. Одатле, међутим, нема наговештаја за решење, бар не скорог и коначног, напротив.

- Засад планирамо израду пројекта водоснабдевања Велике Ремете. Пројекат ће да кошта око милион и по и то је једино што ћемо сами моћи да обезбедимо. Изградња мреже и повезивање на општински водовод ће, наравно, бити неупоредиво скупља и до новца ћемо покушати да дођемо учешћем на домаћим и међународним конкурсима - потврђује Стеван Казимировић, први човек иришке општине.

Да ли ће и када то дати конкретан резултат, очигледно је крајње неизвесно. Број житеља свих фрушкогорских места, укључујући и она у којима су древни манастири, иначе стално и осетно опада. Биће да то, ипак, никога не треба да чуди, а треба да забрине.

ХОПОВУ НАЈЛАКШЕ

У ОПШТИНИ Ириг је осам, од укупно 18 фрушкогорских манастира. Уз Крушедол и Велику Ремету, то су Мала Ремета, Јазак, Гргетег, Старо и Ново Хопово и Врдничка Раваница. Најмање проблема у водоснабдевању имају два Хопова, јер су најближи општинском средишту и везани су за иришки водовод.

У СЕЛУ САМО ТЕХНИЧКА ВОДА

БАШ као и истоимени манастир, десетак сталних домаћинстава у селу Велика Ремета има своје бунаре, додуше са водом, чији квалитет није сасвим известан.

- Зато је, углавном, и користимо као техничку воду, мада је неки и пију - каже мештанин Жељко Берић. - Викендашима је, теже, јер већина нема ни бунаре, па по воду иде на оближњи извор Убавац.