КАПЕЛА Димитрија Дине Манчића, једног од највећих смедеревских добротвора, који је, поред осталог, поклонио земљу и новац за подизање гимназије, прети да се уруши, јер, кажу, годинама пара за њену санацију нема. У међувремену, грађевина која је проглашена за споменик културе од великог значаја похарана је и чак претворена у складиште грађевинског материјала.

Све што је имао, Манчић је завештао Смедереву. Општини је оставио имање које је платио шест хиљада дуката - данас би то било око 20 килограма злата. У аманет је оставио да се на њему подигне зграда гимназије. Заузврат, желео је да се гимназија назове по њему, да се 15. маја сваке године држи парастос њему и осталим добротворима, и да му се одржава гроб.

Мало од тог његовог завештања је остварено. И не само то, већ пропада и вечна кућа човека који је оставио сав свој иметак граду и сиротим ђацима.

Пројекат санације и рестаурације капеле на Старом гробљу, која се уздиже над криптом у којој су сахрањени њени ктитори, трговац Димитрије Дина Манчић (1827-1882) и његова супруга Љубица, израђен је још 2003. године.

- Капела је већ деценијама девастирана, и налази се у непримереном и статички веома угроженом стању. Оригинална, веома богата декоративна пластика је у великој мери уништена и трајно изгубљена. Значај реализације овог пројекта јесте да се сачува изузетно вредна и јединствена грађевина, и да се јавност упозна са једном значајном личношћу с краја XIX века, чиме би се исправила неправда према добротвору смедеревске општине - каже Весна Мркић, историчар уметности у Регионалном заводу за заштиту споменика културе.

Пројекат чека више од деценије, а прошле године Завод се јавио на конкурс Града за средства како би отпочео санацију капеле. Ни одговор нису добили, а камоли новац. Незванично објашњење је да је реч о споменику под заштитом државе.

- Ова целина јесте под заштитом државе, али то не значи да град не може и не треба да инвестира у очување свог наслеђа. Град мора да препозна обавезу да се брине о својим добротворима - Весна Мркић.

Капела је више пута покрадена, чак су и лимени сандуци почивших отварани. данас једна од најзначајнијих грађевина XIX века у Смедереву служи за одлагање алата и грађевинског материјала. Нико не зна ко се дрзнуо да светилиште претвори у магацин. Капела је закључана, а кључа нигде.

- То што се тамо налази неки алат и материјал је апсолутно недопустиво. Када је реч о кључу, то није у надлежности Завода. Можда је кључ код неког каменоресца, јер су се сличне ствари дешавале - претпоставља Весна Мркић.

У ЈКП "Зеленило и гробља", које управља гробљем, кажу да немају никакву надлежност над капелом Манчића.

- Не знамо ко оставља алат и грађевински материјал. Кључ од капеле немамо. Чули сми да је код неке жене у Црквеној општини - каже директорка овог предузећа Слађана Јеремић. У Црквеној општини, ипак, о кључу не знају ништа.

Капела Манчића саграђена је 1884. године, према пројекту истакнутог архитекте Александра Бугарског, коме је поверена и изградња Двора у Београду. Капела је стављена је под заштиту државе 1947. године, а 1979. године категоризована је као споменик културе од великог значаја.


НА ТАБЛИ НИ ИМЕНА

На згради Гиманзије нема чак ни табле са именом њеног добротвора. Ученици Гимназије сачинили су петицију, позивајући се на Устав Републике Србије, захтевајући да се капела врати у првобитно стање и намену.

- Капела је у очајном стању, нижи делови бакарног крова су украдени, због чега прокишњава, а унутрашњост се користи као складиште. Ово је срамота - каже матурант Душан Милентијевић.


ИМА САМО УЛИЦУ

Манчић има своју улицу, али је Општина у знак захвалности и сећања била обавезна да постави натписе на све објекте подигнуте из средстава његовог фонда.

- Није познато да ли је општина испунила обавезу према свом великом добротвору, али данас овакви натписи не постоје у граду, а Смедеревци углавном нису упознати са задужбинарством Дине Манчића - кажу у Регионалном заводу за заштиту споменика културе.