САМОУЧКИ, у танчине прецизно, Милан Бојовић (53) по струци бравар, мада ни један једини дан није радио тај посао, брижно и стрпљиво израђује званичне мапе свог града и целе општине Горњи Милановац, Рудника, ако треба и других градова - иако у јавним, буџетским установама постоје бројни, факултетски школовани стручњаци (?!) којима је "опис посла" и картографија! Ликовној јавности одавно је познат сликар са стотину запажених изложби, музичкој као текстописац хитова којима је бројне народне певаче лансирао у звездане стазе естраде. На водећим песничким смотрама бере ловорике, а пише старинским, заборављеним језиком, спасава га од заборава. Иако су му и књиге стихова хитови, никада није продао ниједну, јер не жели. Нипошто. Само их поклања.

У малецком атељеу где чудесно тројство талената претаче у дела, у предграђу Луњевачки пут, он приповеда само о стварању. Без имало самохвале, упркос стеченој слави.

- Картографи издавачких кућа, Фахрудин Мехмедовић из сарајевске "Свјетлости" и Иван Комар из "Младости" у Загребу, служили су са мном војску 1982. Официри су знали да сам сликар и задуже нас тројицу да правимо топографске карте. А, волим географију. Тако поче моје бављење картографијом, па стиже дотле да "структуре" власти мени поверавају израду официјелних градских мапа, од туристичких надаље. Први план Милановца урадио сам 1999. јер скупљање мапа градова ми је хоби, а нисам имао милановачку. Општински урбанисти ми нађу неку из 60-их, црно-белу, нејасну. Урадим детаљан колор-план. После, Милановац мора да има мастер план, Туристичка организација на муци, жали се да "Геокарта" ангажује десет људи за то, а скупо. Побогу, чему десет?! Урадим га сам, а Владимир Петровић Петро је компјутерски обрадио тај и планове које сам даље радио. Срећан сам кад нешто чиним за свој град - објашњава наш необични саговорник.

СИГУРНА РУКА СИГУРНА рука писаћим прибором и лењиром на подлогу "смешта" цео град. Беспрекорно тачно. То не може да се украде са интернета. Мукотрпни посао захтева и ово тројство.

- Ко ради ове мапе, мора одлично да зна математику, географију и техничко цртање, ко није "поткован" само у једном, ето промашаја који су, да не будем криво схваћен како "солим памет", очигледни и код званичних картографа... Студиозно се морају проучити сви подаци, промене од израде претходног плана до новог - наставља Бојовић.

Снежана Ђуришић, Нада Топчагић, Вера Матовић, Гордана Стојићевић, Јелена Броћић, Новица Неговановић, Андрија Ера Ојданић, Раде Јоровић, Стева Дамљановић, Ангел Димов, Мирослав Радовановић, Беки Бекић... Дуг је списак извођача народне музике које је у врхове славе винуо тандем: писац текстова Бојовић и Борис Лазовић (66) композитор, аранжер и хармоникаш, ексклузивац чувеног ПГП, и он Милановчанин.

- Нема хита ако га не пише сам живот! У противном, песме су краткотрајне, као они лептирићи што живе само дан, публика их не памти - стваралачки је мото уметничког тандема, који је стихом, нотама и обрадом ауторизовао више од 300 врхунских песама, а албуми продавани у платинастим, златним тиражима. - Из стварних догађаја, упамћених нашим нотама и пером, настају веселе, тужне песме... Трају у народу, певају се... Е, сад: колико се у Србији цени вредност писаца, композитора и талентованих извођача наспрам "певач(иц)а" што ту "титулу" плаћају у студијима? Право певање се доказује очи у очи с народом, а дигитална техника лажно улепшава лош глас!

Ретке су српске поетске антологије у којима нема и Бојовићевих стихотворенија.

* Милан Бојовић уз своју мапу Горњег Милановца

МИЛИЋ ОД МАЧВЕ

- СА Милићем од Мачве сам илустровао 30 књига, беше лепа наша сарадња за његовог живота... У стотину других је моје име - прича Бојовић.

Бојовићеви сликарски мотиви су портрети, историјске личности и сцене, иконе... Чувене су му и репродукције "Мона Лизе", чији аутор је загонетни Леонардо да Винчи. - Како и зашто их Бојовић "погађа", и то је уметничка енигма - веле бројни историчари уметности.