СЕЛО Павловци, само пет километара удаљено од Руме једно је од ретких места, која пружају идиличну слику сремских села за живот, али и за туристичке посете. Бунар са ђермом и валогом из којег се напаја свакодневно преко сто крава, на 70 хектара сеоског пашњака, уређена путна инфраструктура, плодна ораница, родни воћњаци... последњих година све више привлаче људе из великих градова. Зато ово место нема празних кућа. Помажу једни другима. Павловчани живе у братској слози.

После 70 година чекања, изградили су сеоску цркву. Градња је почела 2007. године и уз помоћ донатора, мештана, завршена 2014. године, када су се први пут и огласила црквена звона.

- Усташе су запалиле цело село. Изгорела је и црква. Ми смо на темељима старе успели да направимо нову. До сада је у њој било око 30 крштења. Радова има још, треба да се уради иконостас, осликају иконе, али надамо се да ћемо и то завршити - каже Васа Тодорић, председник црквеног одбора у Павловцима, месту које је чисто православно, без иједног католика.

Да село има перспективу потврђује и Вера Дамјановић, шеф месне канцеларије у Павловцима, која је у ово место дошла почетком 80-их година. Каже послали је из Путинаца да замени колегу, овде се заљубила, удала и - остала.

- Ми иначе припадамо румској општини. Међу првима смо добили гас, кабловску, асфалт. Ранијих година било је више становника, много више се производио бостан, парадајз, купус. Било је то доба препорода. Данас је све мање младих. Имамо око 30 момака који су превалили 30 година, а нису ожењени, док девојке, углавном одлазе из села - прича Вера, док у пролазу поздравља докторку, која свакодневно долази у сеоску амбуланту која се налази преко пута њене канцеларије.

Село данас има око 400 становника. Основна школа "Јован Јовановић Змај" која има четири разреда од 1 до 4, ове године завршило је укупно седам ученика, у следећој школској години, два ће их бити мање у односу на ову годину.

- Некада је у школи било 70 ђака, али и ово село, као и већина сремских доживело је страдање у Другом светском рату. Село су усташе запалиле, остало је само десет кућа. У Павловцима су тада остале само удовице. Тек ратних 90-их, и то због доласка избеглица, повећан је прираштај. Свима који су тада избегли, сређене су куће па су остали овде да живе - објашњава наша саговорница.

И у овом месту као и у већини сеоских, преовладава ратарска, повртарска производња. Већина мештана која је остала без посла, вратила се на своја имања, обрађују земљу, баве се сточарском производњом.

КУЋА АНДРИЈЕ ДРАШКОВИЋА

- ДОЛАЗЕ нам људи са доста пара. Купују куће старе, праве фарме. Тако да већ имамо у селу једну велику фарму коза. Задњих година постали смо познати и по Андрији Драшковићу, који је направио поред језера кућу и ту живи - каже Вера. Додаје да Павловчани о њему имају само речи хвале, да их обавезно поздрави, а и у продавници, почасти.