НА малој узвисини изнад Сремских Карловаца, пензионисани професор из Београда Иван Стратимировић помало сетним погледом "обгрлио" је групицу од десетак људи, предвођену председником Општине Жарком Димићем и историчаром др Драгом Његованом.

Окупили су се око омањег спомен-крста од белог мермера на који је утиснут напис "Часним синовима српског народа, 12. јун 1848".

Ово скромно обележје једини је споменик Српској Војводини и у несразмери је са историјским датумом.

Јер 15. маја те године, на Великој народној скупштини, овде у Карловцима, проглашена је Српска Војводина, а 12. јуна, мађарска војска са Петроварадинске тврђаве покушала је да заузме ову варош. Српски добровољци из Шајкаша и других делова Српства, предвођени генералом Ђорђем Стратимировићем, међутим, извојевали су прву српску победу над Мађарима.

- Речи "Српска Војводина" Срби су први пут изговорили пре 167 година, али смо тај датум, ми, њихови потомци, изгледа предали забораву, а самозаборав је наш највећи непријатељ - каже Иван, праунук легендарног војсковође Ђорђа Стратимировића.

Професор Стратимировић, изданак славне средњовековне српске племићке породице, власник два породична грба, аустроугарског и млетачког, тих је и ненаметљив човек. О свом раскошном породичном стаблу, чији корени сежу до Немањића, говори само ако га неко о томе приупита.

- Не мислим да је моје порекло нешто што би требало на сваком кораку да истичем, живим животом најобичнијег човека - каже професор Стратимировић. - Осим што су важни за моју породицу, ови грбови и повеље можда су и битнији за наш народ јер нас данас разни инострани критичари често представљају као потомке дивљака - каже Стратимировић.

Открива нам да у свом дому чува два портрета. Један је платно са ликом Ђорђа Стратимировића који је радио славни Анастас Јовановић. Генерал је позирао у униформи коју је на поклон добио лично од Александра Карађорђевића.

Крај њега је портрет чувеног митрополита Стефана Стратимировића, оснивача Богословије и Гимназије у Сремским Карловцима и учитељске школе у Сентандреји, који се борио за опстанак српске цркве и народа у Аустроугарској царевини.

Иванов деда Милош био је цењени судија у Бечу, док је отац Ђорђе био инжењер електротехнике. Он је успео да ратнички пут породице скрене на поље науке.

Иван је инжењер технологије, а његов син Ђорђе (46) дипломирао је физику и има три сина - Милоша, Ивана и Војислава. Од кћерки, близнакиња Александре и Људмиле, Иван има још четворо унучади.


ПОМАГАО СВОМ НАРОДУ

СВОЈИМ потомцима генерал Ђорђе Стратимировић није оставио материјално богатство јер је своје имање продао како би помогао свом народу. У бачком месту Кулпин постоји дворац Стратимировића који је касније прешао у власништво породице Дунђерски, а данас је Пољопривредни музеј.