Чак 60 година након првих стручних подухвата на рестаурацији и конзервацији манастирског комплекса Дренча крај Александровца, ова изузетна творевина поново живи пуном духовношћу. Колико су подухвати археолошких и архитектонских зналаца били брижни и значајни, најсрећније сведочи недавно објављена монографија "Манастир Дренча - од рушевине до храма", промовисана у Музеју винарства и виноградарства у Жупи.

А Дренча, са обновљеном црквом посвећеном Ваведењу Просвете Богородице вредела је ових историјских напора. Јединствен пројекат показује како један скоро порушени комплекс може да опет заживи у некадашњем сјају, поручују аутори монографије археолог Гордана Гаврић и проф. др Мирко Ковачевић.

Проф. др Мирко Ковачевић, један од највећих познавалаца архитектуре у нас, напомиње да још увек ради на истраживању блиских веза између Дренче и Хиландара.

- Хиландар је свакако био узор барем делу моравске школе, тачније споменика насталих у време кнеза Лазара и деспота Стефана - рекао је, између осталог, професор Ковачевић на промоцији коју су уприличили Завод за заштиту споменика из Краљева и Одбор за обнову манастира Дренча.

- Конзерваторско-рестаураторски радови у Дренчи започињу давне 1952. године, по пројекту архитекте Бранислава Вуловића, да би се наставили 1967. и 1971. године - записано је у једној од популарних публикација о манастиру.

Овако је изгледао манастирски комплекс 2002. године

Након дугогодишњег прекида, радови на цркви су интензивирани и завршени у периду од 2002. до 2005, по ревидираном пројекту чији је аутор проф. др Мирко Ковачевић.


ДОРОТЕJ И ДАНИЛО

Посетилац комплекса данас може да сагледа историју манастира, чији је ктитор монах Доротеј, трећи хиландарски игуман, са сином, јеромонахом Данилом, потоњим пећким патријархом Данилом Трећим. Најстарији писани извор који помиње манастир је Жичка повеља из 1382, а претпоставља се да је време изградње између 1350. и 1355. године. Нажалост,после турских освајања 1454. године овај комплекс су скоро до темеља порушиле Османлије.


ОТКРИВЕНЕ ГРОБНИЦЕ И НЕКРОПОЛЕ

ЗАШТИТНА археолошка истраживања манастирског комплекса 1983, 2002, 2005-2007, чији је руководилац радова управо била Гордана Гаврић, пружила су драгоцене податке за сагледавање живота у Дренчи. У цркви је откривена ктиторска гробница монаха Доротеја, а око цркве средњовековна некропола. Западно од храма откривени су темељни остаци манастирског конака с краја 14. и почетка 15. века. Пронађени су и вредни фрагменти моравске керамике, кухињски и луксузни, као и фрагмент зооморфног изливника, који је прави раритет на простору наше земље. Претпоставља се да је могао припадати изузетно луксузној култној посуди акваманила, која се користила у ритуалном обреду прања руку.