Отпад из кланица као легло заразе

ВАЉЕВО - Широм Србије, многи шумарци, врзине, јаме, реке, потоци, ливаде... места су на која власници, без икакве контроле и одговорности, већ деценијама бацају угинуле домаће животиње.

Недавно се и Милан Палавестрић, из Паштрића код Мионице, суочио са великим проблемом, када је требало да на прописан начин уклонио 20.000 кокошака које су на његовој фарми остале без кисеоника и угинуле. Каже, тек уз помоћ општине Мионица успео је да више од 40 тона кокошјег меса допреми у специјалну кафилерију у Сомбору, где је уништено.

- Уз огромну невољу, јер штета и неостварена добит премашују милион евра, нисам знао шта да радим са угинулим кокама-носиљама - каже Палавестрић. - Да није било помоћи локалне самоуправе, сам не бих имао новац да ангажујем специјална возила којима су кокошке, један део после три, а други после пет дана од угинућа, транспортоване у Сомбор.

Ветеринар Иван Ракић из Уба истиче да фарме, товилишта и кланице у пројектној документацији морају да имају регулисан начин збрињавања отпада.

- Инспекције, ако хоће, врло лако могу да утврде колико су отпада кланице допремиле у кафилерије - каже Ракић. - Зна се, на пример, да ако кланица дневно произведе седам тона меса има четири тоне животињског отпад.

Недавна слика из фарме "Палавестрић"

- У Лајковцу смо на путу, пред капијом једног дворишта, пронашли угинулу свињу, а њен власник, који је помоћу ушне маркице врло брзо откривен, правдао се да је продао и не зна како се ту нашла. На крају, иако је прекршио закон, судија за прекршаје га је ослободио...

УНОСАН БИЗНИС

- ЖИВОТИЊСКИ отпад из кланица користи се у производњи хране за псе и мачке, што је изузетно уносан бизнис, па Исланд, на пример, све своје количине извози у Данску, где се праве грануле за кућне љубимце. У Србији, међутим, такве сировине завршавају неконтролисано: на њивама у близини кланица - указује Ракић.