У ПОРТИ манастира Дубница, под Јавором, на дан ктиторске славе, освештана је камена скулптура патријарха Гаврила Рашковића (1595-1659). После три и по века патријарх свештеномученик се вратио у завичај, у некадашње духовно средиште Старог Влаха, у светињу коју је обнављао док је био на пећком трону.

- Стигао је патријарх у свој свети манастир Дубницу, своме народу. Дошао је да нас учврсти у вери православној, да нам сачува огњишта, име и иметак српски. Уметник са Златибора Владимир Митровић умио је његово свето лице, ставио му јеванђеље и крст у руке, помогао му старом да се усправи, њему који је вазда био усправљен пред људима. Сагињао се само пред Богом и крсном славом - истакао је у беседи архимандрит Нектарије из манастира Давидовица у Лимској долини.

Подсећајући да је патријарх био образован и уман човек, познати преписивач књига, о чему сведоче јеванђеља у САНУ и Кембриџу, Драгиша Милосављевић, историчар уметности из Ужица, истакао је да је клесар са мало извора и података градио његову фигуру и лик надахнут само - његовим делом.

- Овим спомеником мајстор је превазишао себе, можда и зато што су остварења овог светитеља попут дела многих других српских личности - заборављена и одавно прекривена патином заборава, па је вајару преко камене бисте припала улога својеврсног васкрсења ове знамените личности - рекао је, поред осталог, Милосављевић.

Патријарх Гаврило, светитељ страдалник из знамените лозе кнезова Рашковића, у кратком времену проведеном на пећком трону, средином 17. столећа, обновио је и подигао више цркава и манастира у Полимљу, Старој Србији и Старом Влаху.

Овај чувар вере и огњишта кренуо је у Русију у тајну мисију ослобођења балканских народа од турске власти. Када су, нажалост, све наде пропале, патријарха су на повратку у Србију, пошто је проказан, турски војници одвели у Брусу (Мала Азија), где је обешен, одбијајући, за живу главу, да промени веру.


ОРДЕН БЕЛОГ АНЂЕЛА

ОРДЕН Белог анђела, највише признање Милешевске епархије, владика Филарет доделио је архимандриту Макарију, игуману Дубнице, Хаџи Душану Јелићу, правнику, и Негосаву Радовићу, предузетнику из Ивањиице, а грамате вајару Владимиру Митровићу, предузетницима Фику Авдићу из Нове Вароши и Радојку Бркушанину из Ивањице и шумару Владимиру Петровићу из Кушића, на Јавору.