ЈАГОДИНА - Светозар Андрејић (73), познат као Андрејка, још познатији као Шпуле, некада је био једна од перјаница југословенског фудбала, играо поред великана у Црвеној звезди. Данас са супругом Надом живи у јагодинском селу Ланиште, храни неколико кока носиља и два пса и одржава омање домаћинство. Његова жена Нађа, дете београдске калдрме, која је расла међу дадиљама, учила балет и клавир, са осмехом каже да се није до краја привикла на сеоски живот.

Шпуле је касних педесетих, када ће започети његов успон, био млади талентовани играч ФК Морава из Јагодине, тадашњег Светозарева. Челници најтрофејнијег југословенског клуба запазили су сјајан наступ младог противничког играча. Стигао је ласкави позив, и Андрејка ће 1961. заиграти уз асове као што су Драгослав Шекуларац, Бора Костић, Владимир Дурковић, Стјепан Бобек, Рајко Митић...

- Био сам сељачко дете, које није могло ни да сања да ће те људе видети, а камоли играти раме уз раме с њима. Пратио сам њихов рад преко радија, они су за мене били богови, ванземаљци. Кад Рајко шутне лопту, ломи стативу, тако сам ја то доживљавао - сећа се Андрејка.

Али, није било суревњивости, нити су ове фудбалске звезде с висине гледале на њега. Била је част играти за Звезду, а о новцу се није говорило. Било га је довољно за пристојан живот.

Шест година играо је Шпуле у црвено-белом дресу. За то време упознао је Нађу, лепу Београђанку из угледне породице, с којом се венчао после непуних годину дана. Следећи уговор одвео их је у Зеницу, где ће Шпуле наступати за НК Челик, освојити Средњоевропски куп, а добили су и двоје деце. Зеничких пет година ово двоје људи памте као најлепши период живота.

Тада је пристигла и једна понуда из иностранства, која је Светозара одвела на пробу у француски Лимож. Међутим, морао је да одбије, јер му се дете разболело. Вративши се у родну Јагодину са породицом, тамо ће одиграти још једну сезону, па је радио и као тренер свог матичног клуба до 1987.

Поред фудбала, друга велика љубав остало је његово родно село Ланиште, те се тамо и повукао са женом. Нађи није било тешко да се привикне на сеоски живот, иако га, према сопственом признању, никад није потпуно заволела.

- Научила сам да правим сир, сечем шуму, копам. У почетку смо имали и нешто оваца и крава, које је Светозар наследио од родитеља, и чували смо их више из љубави него због користи. Уз Светозара сам проживела леп живот, иако ово село никад није постало моје - закључује она, гледајући фотографије из прошлости.


ВИШЕ ОД ИГРЕ

- Давне 1965. године, стадион ЈНА примио је 55.000 љубитеља фудбала на „вечити дерби“, а било је 45.000 седишта. У једном тренутку, од силне гужве, масе људи која се на трибинама комешала као у кошници, пала је ограда између „запада“ и „севера“. Гледаоци су мирно прешли на другу страну, а да се утакмица није прекинула ни на трен. Сви су мирно стајали поред ограде и пратили игру, која се завршила нормално. Инциденти попут данашњих нису се могли ни замислити - сетно се сећа Шпуле времена када је фудбал био „више од игре“.