ТАВНА ноћи, тавна

ли си клета!

У тебе ми разговора нема.

Санак имам, с њим

се разговарам.

Сан ми вели:

Доћи ће ти драги“.

Санак прође, а драги

не дође.

Међер није ни сну

веровати.

Ова девојачка чежња и тугованка само је једна од лирских минијатура из недавно објављене збирке „По Вароши поваљана трава“ у којој је лирске народне песме и баладе нововарошког краја приредио мр Никола Бјелић, професор Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, а у издању нововарошке Библиотеке „Јован Томић“.

ЗУЛУМ СВЕКРВИН, ЈЕЗИК ЗАОВИН РАСКОШНЕ лексике и стилских фигура су и песме о дивљењу момачкој и девојачкој лепоти („мени мајка испросила злато“) или везу „сироте ђевојке“, сватовским даровима. Суровост живота од заборава чувају и баладе „Сунце зађе за невен за гору, а ајдуци двору Дамјанову“, те „Ђевер ми је у роду похвала“ или „А ја, јадна, потамнела, од зулума свекрвина и језика заовина“...

Међу корицама књиге је 80 песама, које су пре више од једног века, док су ови крајеви припадали турској империји, сакупиле нововарошке учитељице Зорка Бркић и Марија Самарџић и објавиле у часописима „Босанска вила“ и „Цариградски гласник“. Део народног блага забележио је и музиколог Миодраг А. Васиљевић пре 60 година.

- Ове песме, које су настављајући Вуковим трагом на очувању традиције и борбе за национално наслеђе, сакупиле две учитељице, само три деценије након његове смрти - недоступне су и непознате у самој Новој Вароши, а камоли шире - подсећа приређивач мр Бјелић. - Зато, објављивање у једној књизи ових стихова, који су високе уметничке вредности, представља допринос богатој српској усменој традицији, књижевности и фолклористици, која је до сада била ускраћена за народно стваралаштво нововарошког краја.

Уз познате и нове мотиве народних певача, сликани су исечци из живота.

- Неки записи су истинска открића и оригинални допринос мапи српског усменог певања на целокупном балканском простору и незаобилазни у будућем антологијском вредновању. Са знатним степеном оригиналности ова збирка указује на још један расан усмени басен у Србији, вековима под доминантним оријенталним утицајем - истиче рецензент књиге др Славица Гароња Радованац.