КИКИНДА - Шинобус који саобраћа према Жомбољу, у Румунији, 1. септембра није кренуо из Кикинде. Депешом из централе „Железница Србије“ надлежној Секцији за путнички саобраћај у Зрењанину наложено је да до даљег укине ову линију, јер у садашњим околностима нема услова за њен опстанак.

Кључни потез повукла је локална самоуправа Кикинде, која је, у склопу широке акције рационализације и штедње, одустала од финансирања потпуно нерентабилне пруге. Кикинђани су, иначе, пре неколико година, издашно одрешили кесу само да би, по сваку цену, пруга према источном суседу, односно ЕУ опстала. Годишње су, наиме, комшијама коришћење њихове железничке инфраструктуре, на траси нешто краћој од 20 километара, плаћали око 16.500 евра.

И све би било у реду да од вожње железницом има колико-толико вајде. А „Железнице“ су и саме криве што је тако, јер сопствени ред вожње нису ускладиле с румунским. Дневно је, с два поласка - у 10 и 16.30, у Румунију путовало у просеку свега - шесторо путника. Сигурно би шинобус био кудикамо пунији да се његово пристизање у Жомбољ, који је уз саму државну међу, подударало са кретањем тамошњег воза за 40 километара удаљени Темишвар. На ову чињеницу указују у кикиндском Друштву пријатеља железнице, подсећајући на некадашњу добру праксу, када је препун воз из Кикинде за Румунију кретао пре седам часова. За свега 18 минута стизало се у Жомбољ, одакле су путници већ у 7.30 хватали воз за Темишвар, у којем би били за пола часа. Остаје нејасно зашто тако није било и претходних година.

ПРВИ ВОЗ 1858. ПРУГА Кикинда - Жомбољ у правом смислу је део историје банатског пограничног појаса. Први воз је на њој кренуо 1858. године. Линија је накратко била прекидана само у Другом светском рату и у информбировско време. И - данас, Кикинђани се надају - не заувек.

Повратна карта на релацији Кикинда - Жомбољ од свега 360 динара сигурно је аргумент више за Кикинђане који студирају у Темишвару, а има их, према грубој процени, око 60. Они, ако путују возом, на предавања стигну пре осам часова. И у пословном свету, наравно, има потенцијалних путника.

Кикинда је недавно остала и без железничке везе са Суботицом, с два веома рентабилна поласка. Ова линија, по налогу централе ЖС, укинута је до даљег.

- Остали смо без дизелмоторних возова. То су, иначе, стари, дотрајали, шинобуси, са којима кубуримо када су и остали правци у питању, према Вршцу и Панчеву, односно, Београду, рецимо. Других немамо. Кад нови пристигну, прорадиће и веза са Суботицом - објашњава Олга Станковић, шеф Секције за путнички саобраћај железнице у Зрењанину.

Специфичност вожње возом јесте чињеница да се, с дупло јефтинијом картом, из Кикинде у Суботицу и обрнуто, пре стиже него када се путује аутобусом. Због укидања ове линије највише јадикују студенти и ђаци. Кикинда је, све у свему, од некадашњег јаког пружног чворишта, постала - железничко слепо црево. Остала јој је само, с два дневна поласка, линија за Зрењанин и даље за Београд, са 140 километара дугим похабаним колосеком, којим се до престонице уз муку и стрпљење стиже за, веровали или не - 4,5 часова.


ДИРЕКТОРОВА ПУСТА ОБЕЋАЊА

ДОСКОРАШЊИ директор „Железница“ Драгољуб Симоновић пролетос је, боравећи у Кикинди, чврсто обећао је да ће овај град сигурно добити две квалитетне локомотиве - чим возови стигну из Русије. На питање - да ли је економски оправдано финасирати воз према Жомбољу, чврсто је гарантовао да ће, из виших интереса, јер се ради о саобраћајној копчи са државом чланицом ЕУ, ова линија опстати. Симоновић је недавно смењен, а његова обећања постала су - мехурићи од сапунице.