„Зрењанин на води“ граде три деценије

ЗРЕЊАНИН - Град на Бегеју машта да буде град на води већ више од три деценије. Како тренутно стоје ствари, истоимени пројекат локалне самоуправе не само што се нашао у сенци оног београдског, већ се полако сели у познато „веровали или не“!?

Ова одлука донета је осамдесетих година прошлог века, када је остао без реке! Можда ово звучи парадоксално, али објашење је крајње логично. Због честог изливања Бегеја и штете коју је наносио, урбанисти су решили да рукавац реке око насеља „Мала Америка“ (правог и ретког речног острва на овим просторима) затрпају на неколико места. Тако је град „изгубио“ Бегеј, а на површини од 19 хектара добио три вештачка језера, односно систем назван „Бегејска петља“.

Главне пројекте његове санације урадили су стручњаци београдског института „Јарослав Черни“, а функционални систем језера осмислиле су архитекте из бившег зрењанинског Завода за урбанизам. И поред критика да је затрпавање корита Бегеја погубно, јер је обесмислило град и реку, чак и један висећи мост који је изгубио функцију (а и данас стоји на сувом као симбол пројектантског пропуста), „Зрењанин на води“ почео је да ниче.

Некако су „склепана“ језера 1 и 3 предвиђена за пецање и рекреацију, а урађено и постројење за примарно пречишћавање воде, које је у минулој деценији више било ван погона, него у функцији. Локални комуналци нису се прославили ни у одржавању поменутих језера, чије су полууређене обале временом пропале и потонуле. Нада да ће се све променити и Зрењанин заблистати на води појавила се 2008, када је започело уређење језера 2.

Пројекат је предвиђао претварање језера у комплекс за спорт и рекреацију на површини од више од 80.000 квадрата и подизање плаже за 10.000 купача. Уз уређење корита и шеталишта, завршетак секундарног пречишћивача и воденог парка, простор око језера требало је да се претвори у бројне спортске, као и пословно-комерцијалне садржаје.

Уређење „Зрењанинске Копакабане“, како је био други назив за пројекат, процењено је на 168 милиона динара, а средства је обезбедио Фонд за капитална улагања Војводине. Тек што је почело измуљавање језера у јесен 2008, у затвору су се нашли тадашњи градоначелник Кнежевић и његови сарадници осумњичени у афери „зрењанинска грађевинска мафија“. Радови су експресно заустављени и настављени тек 2010. Али, осим неколико дана рада два багера на новом измуљавању (које је коштало наводно 70 милиона динара), ништа друго није урађено.

Језеро 2 данас тужно изгледа - запуштено, обрасло у коров и трску, мало је рећи да је права еколошка бомба за град. У летњим месецима устајала вода потенцијални је извор зараза и епидемија, а житељи „мале Америке“ и околних улица у центру града не могу да живе од комараца. Понадали су се да ће се уређење језера наћи у новом пројекту нове зрењанинске власти, која је донела одлуку да се кредитно задужи за 800 милиона динара за капиталне инвестиције.

„Зрењанин на води“ лепо изгледа само на макети

Али, међу њима нема „Зрењанина на води“, ни „Копакабане на Бегеју“! Мораће да сачека нека боља времена, јер више не функционише ни онај фонд из Новог Сада, из којег је капао новац за измуљавање. Како објашњава градоначелник Чедомир Јањић, кредит ће отићи на реконструкцију моста, обилазницу, уређење центра...

- Важни су нам нови инвеститори, а они ће доћи када град буде уређен - поручује Јањић, који се нада да ће ускоро на ред доћи и завршетак језера на „Бегејској петљи“.

СТОП СПЛАВОВИМА

ПРАВА узбуна у Зрењанину траје већ месецима након одлуке власти да дозволи постављање два сплава на језеру 3. Грађани окупљени у иницијативу „Стоп сплавовима“, осим свакодневних протеста, најављују и тужбе међународним институцијама, јер оптужују локалну власт за безакоње. Поручују како ће постављање сплавова уништити језеро и обесмислити читав пројекат „Зрењанин на води“.