Новосадски бициклиста у Монтевидеу

ПОЛАКО, али сигурно јездимо мој двоточкаш „каприоло“ и ја кроз прелепа пространства Јужне Америке. После чудесних Анда изнад којих, и даље, плове још чудеснији кондори, спустили смо се у пампе, али нису ни оне, супротно нашим очекивањима, биле баш сасвим равне. И у њима је много брда и бескрајних вода које баш и није лако савладати.

Ово, за „Новости“, које су га пре отприлике месец и по испратиле у несвакидашњу авантуру по Зеленом континенту, поручује Новосађанин Зоран Зивлак (54). Он је, да подсетимо, крајем марта одлетео у чилеанску луку Велпараисо, на обали Пацифика, да би, одатле, на бициклу, кренуо на пут дуг 5.000 километара на којем су централне тачке четири града који су били домађини финалних утакмица светских првенстава у фудбалу - Сантјаго де Чиле, Буенос Ајрес, Монтевидео и Рио де Жанеиро.

- Мада је он, гледано правцем запад-исток, трећа дестинација, почећу, ипак, од чудесног Монтевидеа. Због романтичне снаге највише ме је привлачио као и Александра Тирнанића, Благоја Мошу Марјановића, Милована Јакшића и другове који су, 1930. године, овде блистали на првом СП. Град је прелеп, а стадион „Парк сентрал“ и „Сентанасио“, како га сада зову, на којем су победили Бразил са 2:1 и Боливију са 4:0, импресиван - каже, одушевљено.

Ипак, помало му је жао што тај фудбалски храм није затекао у потпуно спортском амбијенту. У тренутку његове посете, наиме, стадион је управо припреман за велики рок концерт.

- Нема везе, фудбалски стадиони широм света служе и за то, а ја сам, стојећи на његовом травњаку, сав устрептао, ослушкивао сенке давних времена и великих домета нашим момака. Душом, верујте ми, могу да се чују - додаје он.

Пре уругвајског Монтевидеа и „Парк сентрала“ је, наставља, био у престоници Чилеа, у којој је СП играно 1962, и престоници Аргентине која је најбољим фудбалерима света домаћин била 1978.

- Идући из Сантјага, Анде сам прешао на превоју високом 3.000 метара. Ту сам омркнуо у мајици кратких рукава, а освануо под снегом! Потом сам, до Буенос Ајреса, те невероватне метрополе танга и фудбала, кроз Аргентину возио тачно 1.000 километара, срећући мноштво дивних и врло предусретљивих људи.

Доласком у Буенос Ајрес Зивлак је, практично, „пресекао“ Јужну Америку, преваливши отприлике половину планиране маршруте и избивши са пацифичке, са које је кренуо, на обалу Атлантског океана. А међу људима које је сретао су, вели, најзнамљивија двојица Чилеанаца - Симон и Алвар.

- Срео сам их у Аргентини, а интересантно је да су и они, као и ја, бициклима кренули у бразилски Рио де Жанеиро у којем ће се играти финале овогодишњег СП. „Допинговали“ смо се, признајем, понеком чашом фантастичних вина која се овде праве.

Једно време су, наставља, и возили заједно, а онда су се раздвојили. У овом тренутку он, сам, неуморно, кроз слив реке Паране, са југа на север вози према Рију, где ће се, по договору, поново срести са чилеанским пријатељима.

Град карневала, самбе и фудбала их чека!

ДО САДА 31.000 КМ!

СА 5.000 јужноамеричких, Зивлак ће укупан број километара које је, на два точка, до сада прешао широм света, заокружити на 31.000! Они су, махом, били спортски, пошто је до Пекинга где су се 2008. одржавале Олимпијске игре возио 10.000, а по Јужној Африци која је 2011. била домаћин СП у фудбалу, још 6.000 километара. Ту је и 2.500 километара по западној обали Аустралије и 7.500 километара кроз Кину, Хонгконг, Вијетнам, Тајланд, Камбоџу и Индију.