СТАРОПЛАНИНСКИ водопади деценијама представљају вечиту инспирацију за академике, интелектуалце, храбре планинаре, фотографе, трагаче за старим благом из доба Турака... Од крова Србије - Миџора на северозападу Старе планине, одакле се, током сунчаних дана, назире блештавило моћног Дунава код Видина, до Сребрне главе на југоистоку, која је истовремено најисточнија тачка наше границе са суседном Бугарском у којој се пропиње Витоша, у кањонима и дубодолинама планинских река и потока, пљушти и тутњи тридесетак водопада неописиве лепоте.

Сваки трећи водопад у Србији, управо је овде, у пиротском крају на западној страни "Старе лепотице", која обилује водом и у најсушнијим годинама. Те и такве водопаде, овековечио је у својој фотомонографији Драгован Стојадиновић Шумадинац из Крагујевца, који је своје остварење ових дана представио Пироћанцима.

- Ови водопади су, уз остало што постоји и вековима опстаје, прави бисер Старе планине и природе уопште. Има их доста, али су најлепшши они на Дојкиначкој и Топлодолској реци, као и на неким њиховим притокама. Калуђерски скок је, на пример, дугачак 232 метра, Копренски на истоименом вису 103 метра. То је иначе водопад који се налази на надморској висини од 1.963 метра изнад мора, по чему је јединствен - наводи Стојадиновић.

ЈОВАН ЦВИЈИЋ ТОЛИКО помињана планина била је и опсесија знаменитог Јована Цвијића, који је овим крајем крстарио почетком 20. века, тачније 1900. године. Хроничари су запиисали да је тада, уз помоћ знаменитих људи из овог краја, на коњу и са пратњом, прокрстарио целу околину проучавајући тектонику и геологију и да је био опчињен водоскоковима и кањонима од Темске ка Топлом долу и горе ка Миџору.

Многи старопланински водопади нису нарочито познати ни самим Пироћанцима, али их зато одлично познају мештани Дојкинаца и Топлог дола, и целог Висока, као и планинари из клуба "Видлич" међу којима има и лиценцираних водича, као што је Роберт Илић.

- Водопади су једнако лепи током лета, али и зими, када их окује мраз и када многи од њих добију сасвим друга обличја. За њих се последњих десетак година интересују случајни пролазници, али и туристи. Многи се одушеве када шпартају планином и случајно налете на неки од њих.

У околини Дојкинаца, највећу пажњу изазивају Тупавица, Драганов вир, Лисевски водопад и наравно Копренски. Неколико десетина километара низводно, из села Топли До, које је испод самог Миџора, узводно уз реку стиже се до Пиљског водопада, Чунгуља, Курлтелског и многих других за које понекад не знају ни мештани. Управо зато, што су "рипаљке" углавном на неприступачним местима, до дана данашњег та места су незагађена и чиста као и пре 1.000 година. Ко зна зашто је добро што их не обилази много људи - говори Илић. Захваљујући многобројим водопадима, тачније планинским рекама, Пироћанци не морају да брину да ће икада бити жедни и да ће "бар воде" имати у изобиљу.

У подножју Старе планине, на месту некадашњег села Завој, које је 1964. године услед клизишта збрисано са лица земље, у последњој декади прошлог века направљена је акумулација Завој, са око 170 милиона кубика пијаће воде. Из акумулације, која служи и да обузда бујичне јесење и пролећне воде, производи се струја, али је планирана и за водоснабдевање читаве јужне Србије.

Прве скице и географске карте овог подручја начинио је Јован Цвијић, баш као и научне извештаје о црвеном пешчару и водопадима. Своја усмена запажања, али и писане текстове износио је на седницама Краљевске српске академије, а од 1919. године на седницама Српског географског друштва записано је и то, да је Цвијић иако у поодмаклим годинама пешице, како је једино било могуће и тада и сада, прокрстарио кањоном Владикине плоче између старопланинских села Рсовци и Паклештица.


НА ИСТОКУ СУШНО

ИАКО на западној-српској страни Стара планина обилује водама, она је на источној-бугарској једна од најсушнијих предела. И док овде, по пропланцима и бескрајним пашњацима, као што је Вртибог, све врви од извора који се могу наћи и на преко 1.800 метара, у земљи наших суседа је кршевита, стрма и сува.