ЈЕДИНСТВЕН женски хармоникашки оркестар "Мешкарке" из банатског села Арадца, недалеко од Зрењанина, обележио је 35 година на сцени на најлепши начин - издавањем првог албума са 21 традиционалном словачком песмом.

На диску приређеном уз велика одрицања и несебичну помоћ Павела Балажа из Ковачице, потпредседника Матице словачке у Србији, ансамбл самоуких жена из Арадца, у нашој земљи али и широм Европе познат као "војвођанске спајсице", приказао је своје мајсторске интерпретације на особеним хармоникама званим мешкама.

- Мешка се још понегде свира у Русији и Пољској, али извођачи су мушкарци. У нашој словачкој традицији, коју негујемо у Арадцу, на хармоници свирају искључиво жене и инструмент се наслеђује по женској линији. Тешка је за обуку, јер свака дирка даје један тон при развлачењу меха, а други при скупљању - објашњава Анка Пудерка и истиче да је потребно много талента и времена да се овлада техником свирања на мешки.

Када су почеле да наступају у јавности, било их је 12, а данас, поред Анке стандардну поставу ансамбла чине још Ержа Јанчо, Ана Хучок, најмлађа Зузана Зеленак (57) и најстарија међу њима, 80-годишња Ержа Јаношик. Све су још као девојчице почеле да уче свирку на мешкама. Инструмент је, иначе, прави раритет, има петнаестак хармоника у селу, а проблем је што нема мајстора за уштимавање.

НАРОДНА НОШЊА СВОЈЕ инструментално умеће арађанске мешкарке показале су у многим позоришним и филмским представама, тв серијама, одушевиле публику наступом у шоу-програму "Ја имам таленат". Плене и старом традиционалном словачком ношњом, коју по договору носе 35 година на сваком наступу.

- Ниједна од нас не свира по нотама, већ по слуху. На почетку смо свирале на игранкама и забавама за младе, приликом бербе грожђа или вршидбе. Онда смо, као прави арадачки бренд, почели да освајамо телевизију и публику широм земље. Уследили су и позиви из иностранства, па непрестано путујемо. Људи нас воле, воле да нас слушају. Знате како су се чудили Јапанци док су гледали наш наступ - казује Анка, а као анегдоту наводи многобројне безуспешне покушаје професионалних музичара да нешто одсвирају на мешкама.

Захваљујући хармоници виделе су пола света. Позиви непрестано стижу, а недавно су одбиле онај из Абу Дабија.

- И поред примамљиве понуде одустали смо од путовања. Велики је то напор за нас, с обзиром на то да су три чланице ушле у осму деценију живота - напомиње Пудеркова, али истиче да се не предају годинама.

Арадачке мешкарке на најлепши начин обогатиле су историју Словака у Војводини, а проблем може да представља чињеница да је мало девојака и жена које би у селу хтеле да наставе традицију.

- Имам две ћерке које имају слуха и могле би да науче да свирају на мешкама, али засад не желе. И друге чланице имају наследнице, али проблем је наговорити их да наставе оно што смо започеле - износи Пудеркова, уверена да ће се мешке из Арадца, ипак, још дуго и надалеко чути.