- СТАРИЈИ радници су ми причали да, док сам био дете, нису могли да ме склоне са постројења. Тако су и моја деца овде порасла као што расте и петоро мојих унука. Навикнути су на буку и снагу реке Вучјанке која годишње произведе око пет милиона киловат-сати електричне енергије - започиње своју причу Ратко Цветковић из Вучја.

Нјегов син Саша је сада шеф постројења, а овде су радили и његов отац Владимир и деда Вукадин. Нјихов укупан радни стаж је 30 година дужи од радног века хидроелектране коју су сви доживљавали као свој други дом.

- Док сам био шеф електране, од радника сам тражио да се према њој односе као према својој имовини и да раде онолико колико би радили код своје куће. Сам сам се тако понашао пуних 36 година - каже Ратко који ће за шест месеци отићи у заслужену пензију.

Одговорност осморице радника хидроелектране је велика. Отклањају мање кварове и сами праве потрошни материјал који се тешко набавља.

- Овде сам одлучујеш, а од твојих одлука све зависи. Посао није лак, али ће ми ипак, много недостајати. Утеха је то што сам имао срећу да радим оно што волим и што живим у близини, па ћу моћи да дођем кад год се зажелим - каже Ратко.

ПРВИ ДАЛЕКОВОД
У СРБИЈИ
СНАЖАН замах лесковачке текстилне индустрије захтевао је струју, што је био повод за изградњу хидроелектране, али и првог далековода у Србији од Вучја до Лесковца у дужини од око 17 километара. Тако је Лесковац постао трећи град у Србији после Београда (термоелектрана на Дорћолу) и Ужица (хидроелекрана на Ђетињи) који је добио струју. И за та два електроенергетска објекта био је заслужан пионир електрификације у Србији - Ђорђе Станојевић.

Хидроелекрана захвата део водног тока реке Вучјанке, тако што се системом решетки вода спроводи у канал, а након проласка кроз електрану се враћа у матични ток. Карактеристична је и по томе што није престајала са радом од изградње и што још користи оригиналне основне делове набављене од тада чувене компаније „Сименс и Халске“. Многе електране које су из овог доба, чак и млађе, рађене су по техничким карактеристикама које су у међувремену превазиђене, па су преправљане. Вучјанка је ишла испред свог времена, а њене перформансе су постале стандард који важи и данас.

- Пре осам година највећа асоцијација стручњака у овој области сврстала је ХЕ у Вучју међу објекте, проналаске и достигнућа од општег значаја за развој светске електротехнике. Била је тада 63. у свету, а 14. у Европи са таквим признањем - поносно истиче Небојша Станковић, портпарол лесковачке „Електродистрибуције“, аутор монографије о вучјанској ХЕ.

Много је анегдота из периода њене изградње када су се наши преци борили са ћудима природе. У међувремену, она као да је срасла са кањоном реке Вучјанке и постала његов неизоставан део. О томе се бринуло и приликом доградње објекта 1931. када је постављен још један генератор који и данас производи струју. За развој туристичких потенцијала потребно је да се уреди приступна саобраћајница, објекти за пријем путника намерника и понуда која би их овде задржала. Ипак, наш домаћин, Ратко Цветковић, показује књигу утисака са петнаестак светских језика. Не постоји ниједан страни званичник који је дошао у Лесковац, а да му се домаћини нису похвалили хидроелектраном у Вучју старом више од века.

- Задивљен крајоликом и електраном, наш глумац Ненад Јездић нам је приликом посете рекао да се каје што је после средње електротехничке школе отишао на глуму - смеје се наш љубазни домаћин.

Доводни канал уклесан у стену

ПРИМЕНИЛИ ТЕСЛИНА ДЕЛА

ХИДРОЕЛЕКТРАНА у Вучју је на иницијативу групе лесковачких индустријалаца, почела са радом 1903. године на дан ослобођења Лесковца од Турака. Био је то, после Ужица други такав објекат у Србији. Изградњу комплекса, предводио је Ђорђе Станојевић, професор на Великој школи у Београду. Он је био један од ретких људи у Србији који су у потпуности схватали значај Теслиних дела. Доводни канал, дужине 986 метара, широк је и дубок око једног метра, а на појединим местима је уклесан у стене планине Кукавица, чији је највиши врх на 1.441 метру надморске висине. Висинска разлика од акумулације до постројења је 139 метара, а дужина доводне цеви чији је профил око пола метра је 235 метара.