КУЛЕ и остаци тврђаве средњовековног града Милешевца, на врху литице на улазу у кањон Милешевке, виде се из порте манастира Милешева. Иако изазивају дивљење, недоступни су посетиоцима, који могу само да их фотографишу са пристојне даљине. Једино ретки, одважни и спретни, запуте се уском стазом, испод зидина, према монашким испосницама на окомитим стенама и Савиној води, за коју неки тврде да је лековита за слабовиде.

У Пријепољу је локална власт решила да, после вишедеценијског немара, окрене лист према овом градитељском и културном наслеђу и да га у сарадњи са Милешевском епархијом и Музејом, извлачећи из таме векова и заборава, уз рестаураторско-конзерваторске радове и проширење пута до подножја - приближи намерницима.

- После Маглича, Милешевац је најочуванији и најмонументалнији средњовековни град у Србији - тврди Славољуб Пушица, директор пријепољског Музеја. - Нажалост, извршена су само делимична археолошка ископавања, а тврђави, којој се може прићи једино са јужне стране, из села Хисарджик, прети рушење.

Историчари немају поузданих података ко је подигао град: претпоставке су да је изграђен одмах после зидања Милешеве 1219. године, да би штитио задужбину Немањића и каравански пут Дубровник - Оријент. Пушица наводи и могућност да је век касније ктитор био Никола Алтомановић. Доласком Турака, половином 15. века, део каменог утврђења је ојачан и дозидан.

ОЛТАР У КАМЕНУ - У Савиној исписници су видљиви трагови каменорезачког умећа, а изнад амбиса уклесан је крст, ђаконикон и проскомидија, док је изнад њих, претпоставља се, била фреска Богородице, што је све основа за олтар. То је једини олтар у камену, откривен у испосницама Полимља - истиче Пушица.

Посебна атракција на почетку кањона су монашке испоснице: на северној литици испод утврђења их је пет, а најчувенија је Светог Саве. Легенда каже да ју је први српски архиепископ уредио по угледу на светогорске и да је овде тиховао, утирући пут српској државности и духовности.

У недавним истраживањима археолози су се из Горње испоснице у Савину, где су једино вршена ископавања, спуштали уз помоћ алпиниста. Трагови рукохвата и удубљења за ноге на стенама, те остаци дрвених конструкција, каже Пушица, потврђују да су међусобно биле повезане. Постоји и запис да је овде, у једној испосници у 16. веку, монах у осами - "преписивао свету књигу".

- Манастир Милешева са околином - кањоном реке, монашким испосницама, средњовековним градом и остацима цркве Ружице у њему, као и джамијом у Хисарджику, старом четири века - неискоришћен су туристички потенцијал - подсећа Есад Ходжић, члан Општинског већа задужен за економски развој. Општина је заинтересована за презентацију баштине, даће подршку припреми пројектне документације, а са Музејом ће конкурисати за средства министарства и међународних организација, јер су заштита и обнова од изузетнох култоролошког и економског значаја.