БАЈИНА БАШТА - Нјегови волови остварили су шампионски резултат: боров балван од 1,3 кубика превукли су преко стазе дуге 80 метара за невероватних 28 секунди! Зоран Аджић зато не крије понос. На другој "Чампаријади", шампионату у извлачењу трупаца на традиционални, "животињски погон", одржаном у Добром Пољу на Тари, у конкуренцији 12 воловских запрега, његови Баља и Шароња били су неприкосновени.

- Иако спадају у "лакшу" категорију, јер заједно имају око 1.400 килограма, сложно су и ритмично повукли и просто прелетели стазу - каже власник шампиона.

Пре две и по деценије Зоран Аджић (56) из Перућца код Бајине Баште био је познати ауто-превозник у свом крају. Сопственим камионом превозио је борове и букове трупце са Таре до дрвног комбината "Црни врх" у Бајиној Башти и десетак приватних пилана. Посао је, вели он, "цветао". Тадашњи дрвни комбинат радио је пуном паром, запошљавао је око 700 људи. У неколико села и у приградским насељима приватници су отварали мање погоне за резање грађе. Требало је све њих нахранити сировинама.

ЗАРАДА - Услугу извлачења балвана из шуме наплаћујем 2-3 евра по кубику, цена зависи од приступачности терена. Посао је сезонски јер зими не радим, али се заради солидна плата - каже Зоран.

- Посла је заиста било, и преко главе, зарада је била одлична и сигурна - присећа се Зоран.

И поред тога, 2002. године одлучио је да све то забатали. Оставио је волан и посветио се породичној традицији - рабаджилуку, прикључивши се оцу Миодрагу, који је посао извлачења грађе уз помоћ волова започео још 1974. године.

Зорана смо затекли у Бесеровачким барама на Тари, где са супругом Душанком проводи већи део године.

- Овде у колиби сам од раног пролећа па до касне јесени. Ту су ми помоћне зграде. У штали имам два пара волова, понекад и три, са којима радим у шуми, углавном код Националног парка "Тара", мање код приватних власника шума. Посао ми се састоји у извлачењу ваљака са неприступачних терена, до места где могу да дођу трактори или камиони. Уз мене је супруга, ради кућне послове, али често помогне и у оним шумским - прича Зоран.

Додаје да је посао тежак, напоран, али се не жали, јер рабаджијски посао воли, у души му је од детињства. А дешава се да на стрмим теренима, одакле с воловима извлачи балване, попуцају ланци, да се у блату запрега заглави, да волови с којих отпадају потковице остану боси. Све су то искушења на која рабаджија мора да рачуна и са њима да се носи.

- Имам синове Милана и Александра. Милан се такође бави извлачењем грађе у шуми, али он то чини трактором у "Максимилу" код предузетника Радосава Максимовића из Бесеровине код Бајине Баште - каже Зоран, додајући да би волео да се и он једног дана посвети рабаджилуку и настави породичну традицију.