Осим једног броја житеља сокобањске општине, широј јавности је готово непознато да на планини Озрен, на надморској висини од 850 метара, постоји манастир Јерменчић, за који се поуздано зна да је подигнут још 1392. године и да је посвећен светим архангелима Гаврилу и Михаилу.

По једном предању, манастир су подигли јерменски војници, који су као вазална војска учествовали у боју на Косову на страни Турака. Када су видели да се боре против хришћана, напустили су битку и прешли на страну Срба. По другом предању, реч је о калуђерима Јерменима, који су бежећи од Турака стигли до Озрена и ту подигли овај храм, који је, према причама, био веома богат и бројао је преко 400 монаха. Међутим, Османлије су 1796. године удариле на манастир, опљачкале га и спалиле, а калуђери су побегли на Фрушку гору.

Црквиште манастира открио је извесни Наста Костић, из Сокобање, половином 19. века и тада је подигнута једнобродна црква од камена, која је од 1992. године претрпела неколико реконструкција и измена.

ТРЕЋЕ ПРЕДАНјЕ По неким изворима, за манастир Јерменчић се каже и да је задужбина деспота Стефана Лазаревића. Према тим изворима, овај манастир су подигли грчки монаси – Синаити.

- Манастирске реликвије нису сачуване, изузев бронзаног печата у облику ромбоида, који на једној страни има лик Св. Архангела, а на другој мотив са оригиналном источњачком шаром - објашњава протоставрофор Петар Милинковић.

По речима сокобањског предузетника и честог посетиоца Јерменчића и његовог окружења Душана Јаковљевића, у манастиру од седамдесетих година не живи нико. Међутим, сваке, а тако ће бити и ове године, на Светог архангела Гаврила, 26. јула, организује се сабор, када се овде сјати велики број Сокобањаца и житеља околних насеља, али и њихови гости.

Иначе, у непосредној близини манастира Јерменчић (од Сокобање удаљен око осам километара), налази се чак осам извора, од којих је два каптирао сам хајдук Вељко. Остале су приче и сећања, преношени с колена на колено, о чудотворном својству појединих тих извора и ливадама засађеним дивљим шафраном, чије је семе донето из јерменских планина.

ИЗВОРИ И ЛЕК За неке изворе у близини манастира се чак тврди да су делотворни у побољшању вида, те често многи овде долазе у потрази за леком. У једном од њих, у шта се уверио и Ваш репортер, вода је толико хладна да у њој шака руке једва може да се задржи неколико секунди.

Јерменчић и само излетиште око њега је од Специјалне болнице за плућне болести "Озрен" удаљен око три километра и прави је изазов за све оне жељне авантуре и чистог планинског ваздуха, јер је доказано да је Сокобања, захваљујући баш планини Озрен, највећа оаза кисеоника у Европи. Захваљујући ентузијастима, у близини манастира је изграђено неколико столова, клупа и сеника за путнике намернике и оне који овде долазе да проведу део или цео дан, напуне плућа лековитим ваздухом, ослушкујући жубор извора свете воде, која тече непресушно од јерменских дана до данас.

Међутим, због лошег пута, потребно је мало више труда да се посети манастир Јерменчић. Али, када се већ стигне на крајње одредиште, ипак се на све то заборави, јер доживљаји у овом чаробном светом кутку оплемењеном још чаробнијим природним окружењем остају заувек урезани у памћење.