ВАЛЈЕВО - Матичне књиге које је тадашња комунистичка власт после Другог светског рата одузела на три године, а задржане су до данас, град Ваљево, први у Србији, вратио је православној и католичкој цркви. Епархији ваљевској враћено је 189 књига рођених, венчаних и умрлих, од којих је најстарија из 1899. године из оближњег манастира Ћелије, а три списа католичкој цркви у Ваљеву.

Све књиге биле су до сада у поседу ваљевских матичара, а чуване у овдашњем Историјском архиву. Сачињене су копије матичних књига, које су, да би се сачувала трајност и сигурност података, још и дигитализоване.

- Враћање ових докумената верским заједницама, након шест деценија, цивилизацијски је чин, не само законска обавеза - рекао је Милан Марковић, министар за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу. - Зато смо са Историјским архивом Србије и Министарством за културу покренули овај обиман, веома тежак посао који је град Ваљево први обавио. Још 1946. године књиге су узете од цркава и верских заједница на преписивање и никад нису враћене.

ПОМОЋ СКЕНИРАНО је више од 190 црквених матичних књига рођених, венчаних и умрлих. Словеначка компанија “Горење” која у Ваљеву има фабрику расхладних уређаја, обезбедила је специјалан папир за штампање копија ових вредних старих књига.

Архимандрит Петар, заменик епископа ваљевског Милутина, подсећа да су комунистичке власти од 1945. до 1952. године донеле закон да се због наводних недостатака у државним, од цркава и верских заједница одузимају матичне књиге у којима су свештеници уредно водили евиденцију рођених, венчаних и умрлих, али бележили и многе догађаје и промене у животу вароши и села у којима су службовали.

- Више од пола века црква је чекала да јој се књиге врате, да настави да приљежно чува историјску и културну грађу немерљиве вредности - рекао је архимандрит Петар. - Црквене матичне књиге су најтачније, јер су се у та времена деца редовно крштавала, људи венчавали, а свештеници обављали опела умрлих. Српске православне књиге настајале су у најранијим временима, а у матичној евиденцији несумњиво има и старијих од ових које су нам враћене, а датирају с краја 19. века.