ЛОЗНИЦА - Тршићка брда сва у снегу, а око Вукове спомен-куће чује се само благи хук речице Жеравије. Тек повремено, по белом покривачу “зашкрипе” кораци некога од овдашњих људи, неким послом запућених у средиште села или у Лозницу. Са стране гледано, читав овај крај као да - спава...

Али, већ у брдима изнад Вукове куће, у домовима овдашњих Матића, Лаловића, Лазића, Јовичића, Чотрића, Марјановића..., и споља и изнутра - као у најлепшој бајци. Нема овде куће из чијег оджака се не вије дим, а на сваком огњишту - уз старе домаћине - ту су и млади, па и најмлађи, што је најбољи доказ да беле куге нема у овом делу Јадра.

ИЗЛАЗ КАД дође зима и почну прела, онда смо, као у стара добра времена, сви ми у комшилуку заиста као једна кућа - поносан је домаћин Будимир Матић, који, са мајком Милицом, сестром Иванком, сестричином Мирјаном и унуком Милицом, неуморно служи госте који су, и летос, у истом броју, били на моби у овом честитом домаћинству.
- На прелу нема ни речи о политици, о “Фарми”, “Двору” и сличним стварима из живота који нас притиска. Дружењем, ми показујемо да имамо излаз из тешке ситуације, макар на неколико дана и ноћи.

У, у таквом рају, пре пет лета - захваљујући Будимиру Матићу, власнику планинског конака “Милица” који се налази на прадедовском имању ове фамилије, дубоко у шумама, на пропланку са којег се види и део Поцерине, и Мачве, и Рађевине, и Подриња - обновљена су традиционална прела, чија је овогодишња сезона почела у среду, како и доликује. Уз песму, музику фрула и двојница, на саоницама, на прело су стизали млади и стари, а кућа Матића, као и обично, срдачно прима комшије и госте. Дружење ће код њих, кажу из искуства, потрајати најмање недељу дана...

- Прело ће, заправо, трајати док буде вуне за преље, а сакупили смо баш велике количине - најављује Милица Матић (81), која већ деценијама слови за ненадмашну домаћицу: и са варјачом, и за разбојем, и са преслицом. - Ми никада не бацамо вуну, како у неким крајевима чине, јер, по народном веровању, ко је баци и запали вуну, овце неће да му се пате. Лепо је, не може бити лепше, што смо се заједно, као некад, вратили прелима. Уживам јер ме овакви сусрети враћају у стара времена, буде успомене и сећања.

И, док жене преду или плету джемпере, чарапе, пуловере и прслуке, па и мантиле од чисте вуне, мушкарци ће се забавити играјући “прстена” или какве друге у многим селима одавно заборављене игре, у дугим зимским ноћима. Традиција налаже и да се служи ракија - “мека” и “љута”, хладна или кувана, како ко воли - те кувано вино, које најбоље “леже” уз нарезану пршуту, салате из богате зимнице, али и сиреве, кајмак, проју, вреле лепиње..., а ређе чајеве и сокове.

Сви одевни предмети од вуне, које вредне руке Тршићанки буду исплеле у кући Матића, као и у другим домовима, биће поклоњени у хуманитарне сврхе.