НИШ - Почео је да свира са само три године, а после 29 лета, Нишлија Миша Дацић постао је један од најтраженијих светских пијаниста. Ипак, у Србији - осим уског круга стручњака - мало ко зна за ову чињеницу. Из Мајамија у САД, у којем живи од 2002, у родни град долази скоро инкогнито, да се одмори после наступа у региону...

- Имао сам само десет година када сам поделио сцену са Нишким симфонијским оркестром! Од тада, нема смисла да набрајам све успехе и титуле, али је важно да сам, после ниже и средње музичке школе уписао Музичку академију у Нишу, код професора Драгослава Аћимовића, а дипломирао на новосадској Академији. Онда је један позив променио мој живот: легендарни руски пијаниста, Лазар Берман, великодушно ми је понудио менторство на престижном институту у италијанској Имоли. Приметио ме је на Листовом такмичењу, 1996. у Будимпешти, где сам био убедљиво најмлађи... Касније сам наступао у Милану, Венецији, Модени, Болоњи, а после Интернационалног фестивала пијаниста у Мајамију, 2003, наставио сам живот у САД - присећа се Дацић, не потенцирајући како га је позвао лично директор престижног америчког фестивала, Гисел Бродски.

СПЕКТАКЛ ПОСЛЕДНЈИ пут Миша Дацић је у Нишу свирао 1997, на фестивалу НИМУС. Постојала је идеја да наступи и на овогодишњој смотри, али је препрека био унапред заказан концерт у Лондону. - Можда наредне године - поручује Миша, најављујући да са старим факултетским пријатељима, истакнутим пијанистима: Иваном Новаковићем и Миланом Миладиновићем, који предају у Нишу и Новом Саду, планира заједнички концерт.

Од тада, све остало је историја: наступа као солиста са Бразилским симфонијским оркестром, Националном симфонијом Панаме, свира у ”Стенвеј холу”, ниже концертне бравуре, а наредне године - када се обележава 200 година од рођења Франца Листа - Дацић већ има заказану турнеју по Јапану, Јужној Америци, Европи и САД. Последњих месеци, наступао је раме уз раме са живом легендом виолине - Идом Хендл!

- У ретко слободно време, радо држим мастерклас свуда по свету и нисам се уморио од номадског живота иако, објективно, живим по аеродромима и хотелима. Тешко је, једино, када свирање постане дужност, али то код мене није случај, још уживам у овом послу. Једноставно, кад једном изађеш на сцену, тешко са ње можеш да сиђеш - закључује Миша Дацић, пијаниста са великом будућношћу, таквом да ће ”његова земља бити поносна на њега”, како је, својевремено, изјавио чувени руски пијаниста Наук Старкман.

Али, Србија недовољно зна о свом генијалном уметнику, који је прославља где год да наступа!