ПАРАЋИН - ЈВП “Србијаводе” окончало је конкурс за доделу локација за експлоатацију песка и шљунка из корита водотокова, спрудова, природних и вештачких акумулација, у 2010. години за подручје Србије изузев Београда и Војводине.
За експлоатацију приобаља Велике Мораве било је тачно деведесет двоје заинтересованих, а сагласност “Србијавода” добило је до сада 21. Прошле године издато је 45 сагласности од 98 заинтересованих - сазнају “Новости” од Тање Ракочевић, главног инжењера за коришћење и газдовање водама у ЈВП “Србијаводе”.

На подручју параћинске општине експлоатација песка и шљунка не јењава, иако су од пет шљункара које су се јавиле на овогодишњи конкурс сагласност добиле само две.
- У 2009. години исти број шљункара у параћинској општини тражио је сагласност, а издали смо такође две. Контролу ради Водопривредна инспекција на основу Закона о водама. За избагероване количине песка и шљунка плаћа се накнада Републичкој дирекцији за воду при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, каже Ракочавићева.
Само из атара неколико параћинских села у приобаљу Велике Мораве свакога дана више стотина камиона натоварених песком и шљунком протутњи локалним путевима до неког градилишта. Ни шљункаре које су добиле сагласност “Србијавода” - не поштују их и копају на местима за која немају дозволу.
Владимир Јанковић, председник невладине организације “Унија еколога” из Параћина, каже да се експлоатација песка и шљунка не смањује и поред бројних упозорења да се тиме уништавају реке, флора и фауна. Након копања остају огромни кратери који се пуне смећем, па се рибљи фонд у реци драстично смањује.
Одсуство контроле количине извађеног шљунка и песка велики је проблем, јер се све дешава под ингеренцијом једног министарства - за пољопривреду, шумарство и водопривреду.
- Преко “Србијаводе” то министарство издаје услове и сагласности, а контролу обавља Водопривредна инспекција такође у његовом оквиру. У свету је контрола експлоатације песка и шљунка под ингеренцијом Министарства за заштиту животне средине - каже Јанковић и додаје да држава због свега тога губи много новца, а да шљункаре профитирају.

КОПАЧИ
Кад је о дивљим копачима реч, њихов број тешко је утврдити. У поморавском крају нелегалних шљункара има на десетине, а приватним багеристима који овај драгоцени материјал на своју руку копају потпуно дивље, ни броја се не

КОНТРОЛЕ
Количину ископаног песка и шљунка нико не контролише, већ шљункаре то саме пријављују и на основу тога држави плаћају накнаду. Судећи према броју камиона са шљунком који се могу видети само у Параћину, количина је многоструко већа од пријављене. Водопривредна иснпекција је у априлу и мају на тој територији обавила шест контрола и поднела две пријаве за привредни преступ.