ВОЛИМ Србију, ове људе и тај специфично балкански дух у спорту и самом приступу њему. Нисам онај полугермански тип, него типичан Балканац, који воли људе и слободу духа, разноликост и разноврсност, да не кажем лудост, мада је то у спорту, када тежиш врхунским остварењима, у ствари права реч - каже, ексклузивно за "Новости", Борут Петрич (57), некадашњи олимпијац, легенда југословенског пливања, европски шампион и светски вицешампион, данас успешан тренер у родном Крању, који је недавно боравио у Зрењанину.


Упитаћете се, откуд највећи пливач бивше Југославије у граду на Бегеју. Да је крими - прича, сигурно би била са великом дозом мистике и драме, а с обзиром на то да је типично спортска, набијена је емоцијама и сентименталним успоменама, јер Борут Петрич се вратио ту, одакле је као већ афирмисани пливач и капитен тадашње репрезентације Југославије кренуо у свет успеха и врхунских резултата.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Проблеми за селектора: Без Силађија и Стејпановића на ЕП

МЛАДИМА НЕ ВРЕДИ 150 ВРСТА ЧОКОЛАДА Некада су млади, у моје време, уживали у животу, иако је у продавницама било само три врсте чоколада, данас их на рафу сваког маркета има барем 150 врста, и исто толико јогурта, а некада их је било једва пет. Суштина је у нечем сасвим другом, у томе како се слободоумно приступа сваком проблему и реакцији младих - размишљање је апсолутног спортисте и шампиона Борута Петрича.

ПОСЛЕ 38 година, пливачки ас који је сјајним тркама готово без даха остављао многобројне фанове широм света, поново је у Зрењанину, са својим драгим пријатељима, на градском затвореном 25-метарском базену, чијем отварању је присуствовао у октобру месецу сада већ далеке 1981. године.


- Са оцем Драгом и млађим братом Дарјаном, који је такође био успешан пливач, те 1981. године први пут сам био на базену у Зрењанину, тада међу најлепшима у Југославији - присећа се Борут Петрич, тренер у Пливачком клубу Крањ, са којим је учествовао на традиционалном међународном пливачком митингу Гран-при куп Зрењанина 2019.


Не пропушта да каже да је запазио и неке промене набоље у самом Зрењанину, који му је нарочито драг, због бројних пријатеља и у којем би, како је нагласио, сутра могао да живи јер је, за разлику од младалачких дана када му се чинио досадан и помало "мртав", сада мого живљи и занимљивији.


- Уживао сам у ентузијазму људи који су организовали овај митинг у Зрењанину, сјајно смо се дружили, а са старим спортским пријатељима имао сам прилику да се присетим оних дана када смо били активни спортисти и када нам је много тога, ван базена и свакодневних напорних тренинга, било недоступно, да не кажем забрањено - каже легендарни ас.



Борут са Драганом Радосавом и Аркадијем Вјачанином
КАКО су га новинари описивали, Борут је специфична, изузетна личност, никада није изигравао величину. Досегао је славу пливачких светских великана, а није подржавао препотентно понашање спортских звезда, не сматрајући да је по било чему бољи од својих вршњака, мада је трипут учествовао на олимпијским играма, на великим такмичењима освојио три златне и две сребрне медаље у оном најздравијем и најчистијем спорту - пливању.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Небојша Ђуркин: Шарм Баната осваја Дубаи

Заговорник филозофије спорта да нема великог успеха ако се само размишља о новцу и материјалној добити, Петрич се не осврће много на своју каријеру. Ипак, био је "принуђен" да прокоментарише своју спортску биографију коју смо му показали у току разговора.


- Да, био сам европски шампион 1981. у Сплиту на 400 метара слободно, у "Пољуду" сам победио чувеног Руса Салњикова, а освојио сам и сребро на 1.500 метара слободно. Те године проглашен сам за најбољег спортисту Југославије. Имам и сребро са Светског првенства 1978. у Берлину (1.500 слободно), као и два сребра са Европског првенства у Риму 1983. (400 и 1.500 метара слободно). Освојио сам и четири злата на Медитеранским играма - у Сплиту 1979. на 400 слободно и мешовито, те 1.500 слободно, и у Казабланци 1983. на 200 метара слободно. Имам и бронзу са Европског првенства у шведском Јенчепингу 1977. (1.500 слободно). Био сам на трипут узастопно на олимпијским играма, а на својим првим Играма у Монтреалу 1976. био сам и најмлађи учесник такмичења, са 14 година и 200 дана - рекао је Петрич.


НАКОН вансеријске спортске каријере, посветио се тренерским послу. Радио је једно време са босанско-херцеговачком пливачицом Амином Кајтез. Уочио је 2014. несвакидашњи таленат девојчице из Мостара (ћерка бившег фудбалера Вележа Сеада Кајтаза), коју је тренирао у - Дубровнику. Припремио је за учешће на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру, али он није могао да буде уз Амину због чудних правила Међународног олимпијског комитета (МОК).


- Поприлично сам се уморио, физички исцрпео, и правио сам две године паузу. Сада сам поново на почетку, у граду у којем сам рођен и где и данас живим, у Крању. Преузео сам Пливачки клуб Крањ и изнова се рађа енергија, са новим талентованим клинцима и није све увек тако црно, бар ја то не видим, или не желим да видим - каже отац две одрасле ћерке, које су завршиле факултет и, за разлику од оца, осим у најранијем детињству, нису се активно бавиле пливањем.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПОДВИГ МАРАТОНЦА: Једном руком препливао 13,2 километра

Не жали, наравно, за минулим временима. Једино жали због данашње младости:


- То је суштина свих мојих речи и приче о временима прошлим и заиста ми је жао што, на пример, млади у мојој земљи никада неће живети животом којим смо живели ми, у оно време, када је и поред бројних обавеза, тренирања и путовања, било довољно времена да будеш само свој, да шириш видике и јачаш црте своје личности - нагласио је на крају разговора Борут Петрич, уз напомену да ће се увек радо враћати у Србију и да је следеће године поново у Зрењанину, наравно, ако га позову.


"ИЗРИБАО" ГЕНЕРАЛА

Као капитен пливачке репрезентације Југославије, Борут Петрич је увек одавао чврст карактер своје индивидуе, говорећи увек "ми пливачи смо чудна сорта, тешки индивидуалци, али када је тим, заједнички интерес у питању, онда одступања нема". Присетио се "рибања" код генерала који је био високи функционер у Пливачком савезу, када се Борут, пред важно светско такмичење, побунио што сви репрезентативци нису добили комплетну опрему. Снагом аргумената, убедио је до тада "страшног генерала" да није у праву и - ствар је била исправљена.