МНОГИ су заборавили на Стефана Живојиновића, али не и селектор ватерполиста Дејан Савић. Кормилар "делфина" је после четири године на шири списак вратио новог голмана Олимпијакоса, који се нада да ће да искористи другу шансу. Прву прилику да се наметне трофејном стручњака имаће 12. новембра на старту Светске лиге против Холандије.

- Савић ме је још у септембра питао да ли сам спреман да играм за репрезентацију. Тада сам био одушевљен, тако да ме сада позив није изненадио. Наша је срећа што је Дејан спреман да пружи другу шансу. Желим да је искористим - истиче у телефонском разговору за "Новости" Стефан Живојиновић.

Живојиновић је чувао гол Србије на Универзијади 2013. у Казању (бронза) и на Светском купу 2014. у Алтамију, где се радовао злату. Бранио је и на пар утакмица у Светској лиги. Онда се отиснуо у иностранство...

- Морао сам да одем. Партизан, с којим сам био првак Европе 2011, напустио сам 2014. због тешке ситуације у клубу. Отишао сам у Раднички, којем се због неиспуњених обећања екипа распала. Зато сам појачао мађарску Татабању, па турски Галатасарај. Прошле године Гојко Пијетловић ме препоручио Орадеи, а када се он вратио, десио се Олимпијакос. У врхунском сам клубу, играм Лигу шампиона,имам сјајне услове за рад и напредак. Са Грком Зердевасом делим минутажу, али се надам да ћу успети до краја сезона да се наметенем као први голман - прича Живојиновић.

Свестан је Стефан да није добро што скоро сви репрезентативци играју у иностранству...

- Сви више волимо да играмо код куће. Нажалост, мало верујемо нашим клубовима, јер искуство говори да не могу да гарантују да ће договор испоштовати, дешава се да вас доведу, па кажу да су се спонзори повукли. А не можете усред сезоне да нађете нови клуб. С друге стране, у Србији су врхунски тренери, најбоље се ради. Надам се да ћемо се вратити на старе стазе. Јер, катастрофа је што немамо ниједан клуб у Европи - каже Живојиновић.

СА АНОМ У ИСТОМ КЛУБУ

СТЕФАН Живојиновић је пресрећан што је са њим у Атини и супруга Ана, која игра за одбојкашку секцију Олимпијакоса,

- Она је за њих играла и пре две године, али се због мене селила прво у Турску, па у Румунију. Коначно више нисмо раздвојени, живимо заједно и то нам много значи - истиче Живојиновић.