Нови спорт је осмишљен у Србији. Бачко Петрово Село, место на десетак минута вожње од Бечеја представља зачетак новог спорта који може да постане глобалан - футболеј („footballey”)


Најједноставније речено, то је својеврсна комбинација фудбала, тениса и одбојке (”ножни тенис на терену за одбојку”). Игра се фудбалском лоптом (“петицом”), а усвојена су нека од правила сродних спортова – лопта може једном да одскочи од поља (али може се ухватити и волеј) пре него што је играч пребаци у део терена противника преко 220 цм високе мреже која дели игралиште на два једнака дела димензија 6x9 метара.


- Футболеј је базиран на врхунској техници, игра обема ногама је императив јер најчешће нема времена за измицање на јачу ногу, а неопходан је и осећај у игри главом и грудима. За све то, кретање је најважније - објашњава Жељко Дерушек (53), заљубљеник у спорт и креатор игре која осваја пажњу и срце свакога ко је погледао макар један меч.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ: Више од 1.000 пријављених такмичара 200 дана до Београдског маратона


Почетком деведесетих година Жељко, иначе власник фирме за промет котрљајућих лежајева, гледао је са својим пријатељем Дежеом Галусом како фудбалери пребацују преко мреже. Решили су да их копирају, безазлено, игре ради. Мало-помало, ”извукли су линије”, правила су се кристалисала, а нешто што је почело као шала брзо је прерасло у забаву равну фудбалу.


- Годинама смо играли по разним временским условима, чак и по снегу и блату. Пре петнаестак година неки фудбалери покушавали су да играју и брзо су одустајали јер је јако захтевно – чак и један мој пријатељ који је играо професионално фудбал у Португалији није био баш вичан, лопта би често завршавала у житу пошто смо га побеђивали и он се нервирао - смеје се Жељко.


Иако је трава природно станиште футболеја, једнако је атрактиван и на шљаци и на бетону, што је једна од сличности са тенисом. Друга јесте сервис, поље је подељено по средини, а сервира се из руке укосо, с том разликом што већ на ритерну може да се хвата волеј. Игра се на два добијена сета до 11, играчи наизменично сервирају по пет пута (нема другог сервиса, само један покушај). Изласци на мрежу, скраћене лопте, мудра конструкција поена и много трчања. Баш много.


- Висина мреже од 220 цм идеалан је баланс – није превисока јер онда не би могле да се играју оштре лопте, а није ни прениска да само дође неко, закуца лопту и то је то - истиче Жељко и додаје да оставља простор за то да се висина мреже прилагоди када футболеј заиграју они још умешнији, вештији техничари.


У сваком моменту су спремне четири лопте како се игра не би прекидала. Као што то обично бива, пријатељска партија уме да се закомпликује.


- Посвађамо се ми сто пута - каже Немања, један од припадника средње гарде, рођен 1982. године. Спорт је то, и то прилично заразан, нормално је да емоције прораде. Најискуснији је споменути Дежа, има 59 година и сви га зову ”Сеп Мајер” – воли голмане и нарочито репрезентацију Немачке, још га боли кад је једном приликомОливер Кан игнорисао његову молбу за заједничком фотографијом. Ту су и најмлађи задужени за воду и за лопте, али и за игру док се старији одмарају.


- Ентузијастични су и брзо напредују- задовољан је Жељко подмлатком, али свестан је и да је то само почетак.


После вишегодишњег трагања по интернету, Жељку се учинило да игра слична футболеју не постоји нигде (“у односу на друге ножне тенисе, футболеј је другачији јер је индивидуални спорт”). Ангажовао је адвоката и у року од годину и по дана добио сертификат у Заводу за интелектуалну својину у Београду. После тога је аплицирао и у Женеви код Светске организације за интелектуалну својину (WIPO), па је футболеј сада регистрован као уникатан спорт. Следећи корак, који је Жељко на путу да оствари, јесте то да футболеј у Министарству омладине и спорта буде заведен као спортска грана, да би потом могли да се формирају савез, клубови...


- Фудбал и тенис популарни су у целом свету, а футболеј је њихова инвентивна комбинација и мислим да би било неопростиво да се нешто више не направи од тога. Уверен сам да може да успе на глобалном нивоу – да се организују турнири, да се направи светска асоцијација. Футболеј би играли професионалци, активним фудбалерима то је идеалан тренинг за усавршавање технике, а бивши фудбалери велики су потенцијал јер могу да играју футболеј још дуги низ година уколико су у форми, и то могу спектакуларно да га играју - сигуран је Жељко.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Крос РТС у Сомбору: Традиција за понос


И сталожен и узбуђен у исто време, утемељивач футболеја говори о визији и о свом дубоком уверењу да ће се из његове замисли родити глобално популаран спорт. У ту сврху спреман је да пристане на разне опције.


- Спонзори имају прилику да од почетка буду део тога, а заинтересованима сам нудио две варијанте. Прву, да продам мањински део свог патента. Другу, да продам стопроцентно власништво – најважније ми је да футболеј заживи онако како желим, а ја већ имам 53 године- закључује Жељко.