АМЕРИКАНКА Далила Мухамад освојила је на Светском првенству у Дохи златну медаљу у трци на 400 метара са препонама, уз нови светски рекорд - 52,16 секунди. Била је то епска трка са млађом колегиницом из репрезентације Сидни Меклафлин, коју је "тајфун из Квинса" добила у самом финишу за 0,7 стотинки и само потврдила да јој у овој дисциплини нема премца.

Треба рећи да је Далила 28. јула ове године у Де Моину оборила 16 година стар светски рекорд Рускиње Јулије Печонкине (52,34) из 2003, истрчавши 52.20. Међутим, 20-годишња Меклафлинова је и на митинзима и у квалификацијама показала да је и она кадра да истрчи у оквиру тог времена.

- Сидни финишира сјајно и знала сам да могу да је победим само ако искористим своју технику. Знала сам и да сам још увек боља од ње и зато сам гледала да направим предност коју ћу моћи да сачувам. Имала сам довољно вере, концентрације да истрчим трку за златну медаљу - истакла је 29-годишња Далила.

О новом светском рекорду, признаје, није размишљала.

- То се не планира, финале се трчи за победу, одбаците све друге мисли, верујете у оно што сте тренирали и своје моћи али сам увидела од старта да ће трка бити брза. Последњих 100 метара је било паклено, али злато је на мојим грудима.

Меклафлинова је дефинитивно са најбољим резултатом у каријери 52,23 секунди најавила да би ускоро могла да сруши светски рекорд Мохамадове.

- Шта могу да поправим? На 400 препоне увек можете да радите на техници, а самим тим добијате и на брзини. Такође, радићу и на финишу тако да није немогуће да овај светски рекорд не потраје још дуго - најавила је светска шампионска.

Мухамад је после злата на ОИ 2016. у Рију де Жанеиру и сребра на СП у Лондону 2017. коначно освојила и злато на светској смотри заокруживши сјајни седмогодишњи рад у овој дисциплини.

ПОБЕДИЛА СВЕ ДЕЧАКЕ

ДАЛИЛА Мухамад рођена је 7. фебруара 1990. у њујоршком кварту Квинс и одувек је брзо трчала. Атлетски тренер ју је приметио, затим је успео да наговори њену мајку да јој дозволи да тренира атлетику иако је ишла на пливање.

На пробном тренингу је победила све дечаке, али све до средње школе није трчала спринтерске дисциплине. Кад је 2006. освојила титулу на 400 метара за У17 (54.89) знало се да ће бити шампионка. У Острави је била светска шампионка за У18 и све до 2013. каријера је ишла узлазном путањом. После сребра на СП 2013. у Москви две године се мучила са повредама, променила је тренера и кад се вратила почела је жетву медаља уз два светска рекорда.