СВИ рефлектори који су већ дуго усмерени ка Тијани Бошковић, нису заслепели нашу главну карику. Иако су јој тек 22 године, на колекцији медаља и МВП признања могу да јој позавиде многи знатно искуснији врхунски играчи. За сениорску репрезентацију дебитовала је на Светском првенству 2014, а управо је наредне године почео низ освајања одличја. Од 2015. српски тим не силази са победничког постоља, а од 2017. "себично" чува највиши степеник.

- Као мала сам сањала да будем европски шампион и то сам остварила други пут заредом - истакла је Тијана Бошковић, по мишљењу многобројних одбојкашких стручњака најбоља играчица света. - Још једном се са такмичења враћамо са златном медаљом око врата и осећај се не мења. Где год освојиле првенство, најлепше је кад дођемо кући и прославимо са нашом нацијом.

Као награда за златне девојке била је припремљена чувена тераса Градске скупштине.

- Свима захваљујемо на дивном дочеку. Иако смо трећи пут изашле на балкон, сваки пут имамо изузетну трему. Осећале смо подршку навијача из наше земље током комплетног турнира и она нам је давала снагу да играмо још боље.

Паклени амбијент у финалном сусрету са турском селекцијом која је имала подршку 14.000 навијача, дуго ће остати у сећању нашим девојкама.

- Знам колико Турци воле своје земљу и репрезентацију, пошто играм тамо. Тако да сам и очекивала да направе жестоку атмосферу каква је била у последњем окршају. Међутим, морам да признам да никад нисам имала прилику да играм у таквом амбијенту. Није нам било нимало лако. Драго ми је што смо издржале и направиле велики успех.

У тренутку када је наш тим губио са 9:6 у петом сету, девојке се нису предавале.
НЕ БРОЈИМ НАГРАДЕСРБИЈИ златна медаља, Тијани МВП титула. Такав епилог је постао нормалан за свако такмичење на коме учествујемо. На питање зна ли колико има индивидуалних признања, Бошковићева се стидљиво насмејала.
- Не бројим их - слегла је раменима Тијана. - Значи ми много и та титула за најбољег играча. Стварно није фраза, али морам да кажем да без ових девојака не бих дошла до личних успеха.

- Нисмо се уплашиле, јер да јесмо резултат би, свакако, био другачији. Биле смо мирне, сталожене, није било притиска ни тензије. Бианка Буша је дошла на сервис и преокренула. Направила је одличну серију која нас је погурала ка победи.

За разлику од доминантних партија у завршници, током групне фазе наше играчице нису биле задовољне.

- То је било само због тога што смо знале да можемо боље. Побеђивале смо ми и тако, али смо очигледно форму темпирале за најважнији тренутак. Желеле смо из утакмице у утакмицу да подижемо ниво игре и то смо и успеле.
Дефинитивно смо најтежег противника по квалитету имали у полуфиналу, јер је тај дуел са Италијом био финале пре финала.

Баш као што је на дочеку нагласио селектор Зоран Терзић, главни задатак одбојкашица је да инспиришу млађе да крену да се баве овим спортом и можда једног дана ускоче у њихове патике.

- Кад видим толико мале деце на аеродрому и код Скупштине баш будем срећна. Надам се да ће кренути нашим стопама - закључила је Бошковићева.

СРЕЋНЕ ЗБОГ ЕП У БЕОГРАДУ
ДВА европска злата у низу су освојена, а отвара се лепа прилика за још једно, јер је наредно првенство у нашој земљи. Такмичење је на програму 2021. и то баш на десетогодишњицу од освајања ЕП у Београду 2011.

- Баш смо срећне што ћемо једно велико такмичење играти пред нашим навијачима - рекла је Бошковићева. - Ове године смо Лигу нација играле у "Пиониру" и тад смо виделе да много навијача воли да дође да нас гледа. Има времена много до тада, али нас радује што ћемо то доживети.