СРЕТЕН Мирковић (58), боксерска легенда некадашње СФРЈ, преминуо је у среду рано ујутру у Општој болнци у Пожаревцу, после дуге и тешке болести. Овај славни и цењени спортиста иза себе је имао 500 мечева, од којих је чак 300 окончао пре времена - нокаутом противника.

Старије генерације одлично га памте као једног од најбољих боксера, међу којима су били и Мате Парлов, Маријан Бенеш, Звонко Вујин, Мемет Богујевци, браћа Слободан и Тадија Качар...

Мирковић је, у једном од својих последњих разговора за медије, причао за "Новости" у марту 2015. поводом његове богате спортске каријере и школе бокса коју је, са сином Милијаном, спортским менаџером, водио у пожаревачкој "Хали спортова".

- Најчувенији меч имао сам на Првенству Европе у Келну, 1979, када сам освојио сребрну медаљу, а у финалној борби изгубио од Немца Ернеста Милера. На том првенству медаље су у својим категоријама освојила још двојица наших боксера, Миодраг Перуновић златну и Тадија Качар сребрну. Због тако великог успеха, били смо гости на пријему код председника државе Јосипа Броза Тита - присећао се тада Мирковић.

Прве успехе Мирковић је почео да ниже у БК Млади радник у Пожаревцу, у који се доселио после родне Приштине, Врбаса и Призрена, где му је отац радио као отправник возова.

Мирковић је у Младом раднику победио у већини од првих 30 мечева, а тренирали су га чувени мајстори ринга Владимир Станисављевић и Благоје Вујчић.

- Каријеру сам наставио у Смедереву, јер су ме звали да им помогнем да уђу у Прву савезну лигу. То се и десило, пошто сам на свих осам мечева победио - причао је Мирковић.

Последња два меча имао је 1996. у Горњем Милановцу и Трстенику, и у оба је победио нокаутом. Овај успешни спортиста, који је наступао и за београдски Партизан, каријеру је започео у полувертер категорији, до 63,5 килограма, а завршио је у средњој, до 75 кг.

УСПЕСИ

ПОРЕЕД сребра на ЕП у Келну, 1979. Мирковић је исте године у Пули проглашен за најбољег спортисту СФРЈ. Био је двоструки јуниорски првак Балкана и двоструки јуниорски првак Југославије. Освојио је и "Златну рукавицу" и "Београдског победника", а неколико пута проглашаван је и за најбољег спортисту Пожаревца и Браничевског округа.