Коментар: Милорад

МАРК Шпиц је вратио злато Милораду Чавићу. Оно које је освојио лета 2008. на Олимпијади у Пекингу, што је видела цела планета, осим родбине и навијача Мајкла Фелпса и - "Омеге".

Швајцарска фирма је својим лажљивим сензорима измерила да је Американац победио Србина на 100 метара лептир стилом. Подељене су медаље, два дана је свет брујао о чуду: очи виде једно, сат мери друго. И онда је све утихнуло. По старом добром рецепту заташкавања скандала, у коме је проток времена обрнуто пропорционалан успостављању земаљске и космичке правде.

Шпиц је у Шангају, гле стицаја околности, на проглашењу другог Србина, Новака Ђоковића за најбољег спортисту света 2014, обелоданио да су му из "Омеге" признали крађу у Пекингу. Седам година је прошло. Још једна накнадна истина о Србима, после лажи или неправде учињене у ближој или даљој прошлости.

Недавно почивши Гинтер Грас је добио Нобелову награду 1999, баш оне године када је оптужио Србе за терор над Албанцима и оправдао бомбардовање. Покајао се 2014. Али, само у погледу "Милосрдног анђела". Тај исти Грас је 2006. признао да је пред крај Другог светског рата био члан Хитлерових СС јединица. Али, остаде му Нобелово признање.

Живимо у времену када покушавају да мењају историју, чињенице, када лажи постају истине, убице праведници, а сатане анђели. Милорадова истина у таквом свету нема много шанси. Тако ће, вероватно, остати Фелпсу позлаћено сребро.

Ако наш Олимпијски комитет до сада ништа није учинио да истраје на путу истеривања правде, тешко да ће и овом приликом отићи даље од саопштења неискрене и несадржајне подршке. Оно што ми можемо, јесте ово скромно: ако дођете у искушење да купите "Омегин" сат, сетите се Милорада.