Ко добија, а ко губи у случају неуспеха женске репрезентације: Селектору 68.000, Савез без 300.000 евра?

Уговор је неком мајка, неком маћеха... Питање је како ће да се исплива из сукоба четири најбоље рукометашице Србије са селектором Сашом Бошковићем. Не треба ни да се поставља питање шта је боље за наш спорт, јасно је као дан, да се без четири најбоље играчице - не може. Међутим, ствар може да се сагледа из другог угла - ко добија, а ко губи. На једној страни медаље је Бошковић, а на оној другој, окренутој тако да се не види, РС Србије.

Зна се да селектор Бошковић има актуелни уговор са РС Србије закључно са крајем Олимпијских игара у Рио де Жанеиру. Ако су тачне приче о његовој месечној плати, онда би то требало да значи да би Бошковић до тада зарадио 68.000 евра. Чак и да је нешто другачије, сасвим сигурно је да Бошковић - зарађује.

Без Андрее Лекић, Сање Дамњановић, Катарине Томашевић и Драгане Цвијић, шансе да победимо Румунке у баражу за СП су сведене на минимум минимума. Нико, разуме се, не може да тврди ни да ћемо са њима да их елиминишемо, али без њих... Ко губи, рецимо, у случају неодласка на Светско првенство, самим тим и на Олимпијске игре? Играчице - не толико, јер махом играју у иностранству. Селектор - не, осим ако не поднесе оставку. Савез? Највећи губитник.

У спортском смислу је немогуће утврдити колико би нас коштала елиминација од Румунки, јер бисмо пропустили два велика такмичења. Питање је колико би, сутра, наш женски рукомет био у стању да се на тим нежним рукама попне уз храпаве странице провалије. С друге стране, оквирна финансијска страна могла би да се наговести.

Рецимо, од Хумела наше селекције добијају опрему у вредности од око 150.000 евра. Међутим, репрезентације имају обавезу да се појављују на великим такмичењима, како би и произвођач опреме уз Данске био „намирен”. Уколико то изостане, у случају елиминације женског сениорског тима, онда сарадња не иде у оба смера.

То је један аспект... Други - спонзори. Јасно је да се спонзорства са фирмама највише заснивају на личним односима и познанствима, али после почетне љубави у бизнису остају интереси. Никоме није од користи да финансијски подржава женску репрезентацију, ако је нема на Светском првенству и Олимпијским играма, на два такмичења у низу.

Треће, или на крају, није занемарљиво ни донирање државе, преко Министарства омладине и спорта и Олимпијског комитета Србије. Што си успешенији савез, више се обраћа пажња на ваше програме, излази вам се у сусрет... У супротном, лоши резултати у низу могу да доведу до слабије категоризације рукомета, што би било много лоше, а није далеко. Тим пре што су резултати наших млађих категорија у обе конкуренције - катастрофални.

Све то кад се узме у обзир, могло би да се каже да би неуспехом женске селекције Србије у двомечу са Румунијом, оставио Савез без око 300.000 евра. Нешто око четири пута више од онога што би требало да добије селектор Бошковић до краја мандата. Чак и да је штета по Савез мања, постоји несразмера у „корист” РСС.

ИЛИ ЗАЈЕДНО, ИЛИ ОТКАЗ

Сјајно би било кад би наше четири најбоље играчице одлучиле да играју против Румуније, ко год био на клупи, односно Бошковић. Питање је да ли је то реална опција.

Ко зна, можда би најбоље било да РСС обештети Бошковића и пронађе неко друго решење. Мање ће да кошта, него евентуални неуспех против Румунки. Чак и да после тога Бошковић поднесе оставку...