СРБИН, човекољубац, грађанин света. Новак Ђоковић, први рекет планете, човек који је, уз своје име, с поносом пронео Земљином куглом и име своје државе. Тако је и ових дана, док марљиво скупља кондицију и дотерује детаље у игри пред париски гренд слем на теренима Ролан Гароса. Његови тренинзи посећени су као прави мечеви, публика му и тада аплаудира за сваки поен, а деца у дугом реду чекају за аутограм. Нема тог малог Американца или Француза који не би желео да, кад порасте, буде Ђоковић.

Много тога се писало о његовој игри, каријери, успесима, повредама, али и о приватној сфери, сплеткама, опредељењима, начину живота. Светски ас радо се одазвао позиву да, за "Новости", пред почетак париског турнира, пружи одговоре на све ове теме, од тениса, преко породице, до представљања Србије у свету.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Почиње Ролан Гарос: Ђоковић јури "Ноле слем"

У ПРВОМ КОЛУ ПРОТИВ ХУРКАЧА ЂОКОВИЋ ће у поход на трофеј у Паризу кренути данас (око 15.00) против 22-годишњег пољског тенисера Хуберта Хуркача, 43. на АТП листи. Са овим ривалом, Новак се раније није састајао.

У последње време се писало да ће Новак Ђоковић, можда, постати политичар. И, хоћете ли се бавити политиком?

- Дефинитивно не! Усредсређен сам на породицу и, наравно, на тенис. Желим да целог свог живота будем у спорту, на један или други начин. Још ћу видети како ћу то да урадим. Али, политиком се нећу бавити!

Помињале су се у медијима и неке старлете?

- Не знам, заиста, о чему се ради?

Наводно су Шпанци хтели да подметну једну да Вас пољуби у врат, да би довели Ваш брак у питање, али од тога на крају није ништа испало?

- Свашта! Срећан сам у браку. Све је океј. Преживео сам! (смех)

Много одјека је изазвала и Ваша подршка хрватским спортистима. Замера Вам се присност са комшијама?

- Одређеним људима не одговарају мир, поштовање и склад, него стално стање конфликта. То је све што могу да кажем на ту тему.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Ђоковић: Све сам ближи максимуму

Многи истичу да Новак Ђоковић и Никола Јокић најбоље представљају Србију у иностранству?

- Спорт и јесте веома леп и племенит начин да се представља своја земља. Поготово када је реч о нашим, глобалним спортовима, као што су кошарка и тенис. Обојица смо на светском нивоу остварили успехе, зато је некако логично и природно да смо и добри представници своје земље. Поред нашег имена увек стоји застава Србије, на шта смо веома поносни.

Ви се борите за још један гренд слем, а Јокића су изабрали у најбољу петорку НБА.

- Реално, заслужио је! Нећу да испадне да сам велики познавалац кошарке, али јесам истински љубитељ тог спорта. Гледам НБА, пратим Јокића, и друге наше играче. Јокара је стварно феномен. Невероватно је како изводи неке потезе.

Одлучио је и да игра за репрезентацију?

- Веровао сам да ће се одазвати! Као навијачу наше репрезентације веома ми је драго што ћу га гледати на Светском првенству у Кини. Људи су непотребно стављали превише притиска на њега. НБА има другачију организацију, много више захтевају од својих играча од европских лига. Јокић и ја смо се упознали на Олимпијским играма у Бразилу и разговарајући с њим стекао сам утисак да је врло фин, миран, пристојан и културан момак, врло једноставан, и да воли своју земљу.

У среду, 22. маја, Вам је био 32. рођендан. Како сте га прославили?

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: “НОВОСТИ” НА ТРЕНИНГУ ЂОКОВИЋА: Ноле штимује руку, а мајстори стадион

- У путу! Путовали смо до Париза. Били смо у Шпанији, где сам имао прилику да будем с браћом, децом, супругом и пријатељима. Рођендан смо, пред пут, провели у породичном амбијенту. Тако је било после и у Паризу. Мој син Стефан је целог дана питао када ћемо да славимо. За њега славље представљају торта и дување свећица. Чекао је цео дан да би му, коначно, увече у Паризу била испуњена жеља. Био је добро расположен због тога.

КОРИСТИМ ГРАДСКИ ПРЕВОЗ о КОЛИКО успех човека понекад одвоји од обичних ствари? На пример, возите ли се некада градским превозом? - Наравно! Како да не. Возио сам се баш недавно у Лондону. Сваке године уђем у метро у Лондону бар једном. Много ми је лакше и брже да се тако превезем. Деци је то авантура. Људи ме препознају, али је све у реду. Разумеју да сам са децом и не желе да нам сметају

.

Ред је да мало попричамо и о тенису. Како Вам се чини нови Централни стадион у Паризу?

- Осећај је скоро као да се игра дворански тенис, што ми одговара. Волим такву атмосферу. Феноменално су урадили стадион. Квалитет терена је, наравно, најбољи на свету, као и увек, што се шљаке тиче. Трибине су сјајне. Кажу да су седишта еколошка, што је још једна лепа чињеница. Прима петнаест хиљада људи. Све је како ваља.

Јесте ли спремни за турнир?

- Јесам! Играо сам много на шљаци у последње три-четири недеље. Имао сам два изврсна турнира, у Мадриду и Риму. Било је и тесних мечева, који су ме доста исцрпели. Нажалост, за финале нисам имао тај додатни стимуланс, мало ми је недостајало горива за трећи сет. Али, у суштини, мислим да сам играо доста добро и сада надограђујем ту игру.

У Паризу Вам се пружа прилика и за нове четири титуле у низу?

- За Ролан Гарос сам се спремао последњих неколико месеци. Увек ми је, некако, подсвесно био у мислима. Желео сам увек да играм најбоље овде, то ми је велики циљ. Није први пут да сам у ситуацији да могу да освојим сва четири гренд слема. То су дефинитивно турнири на којима желим да бележим своје најбоље резултате.

Носите ли још крстић из Хиландара?

- Наравно! Ту је, на грудима, испод мајице.