Најпријатније изненађење досадашњег тока АБА лиге без сваке сумње је екипа ФМП. „Пантери“ су у уводна три кола регионалног такмичења уписали исто толико победа и налазе се на деоби првог места са Цедевита Олимпијом. Ако се за нови кошаркашки пројекат са седиштем у Љубљани могло и очекивати да ће сходно улагањима и реномеу играча бити у врху, тешко се могло и претпоставити да ће после три кола једини тим из Србије без пораза на челу АБА каравана бити ФМП.

Очигледно је тренер Владимир Јовановић одлично посложио све коцкице. Уз искуство које је стекао, континуитет у раду који има у тиму из Железника, добро је проценио могућности својих младих играча и уз несумњиво њихву велику жељу за доказивањем, створио екипу која је евидентно кадра да се надиграва са свима у регионалном такмичењу.

- За нас је овај почетак сезоне као из снова, поготово ако се у обзир узме чињенице да смо две од три победе уписали на гостовањима, протв Крке у Новом Месту и Цибоне у Загребу. Међутим, не треба да се оптерећујемо позицијом на табели, већ само да се фокусирамо на побољшање игре, јер сигурно имамо још доста простора за напредак - каже млади плејмејкер ФМП Алекса Ускоковић.

Овако добар старт неминовно упућује на закључак да је припремни период беспрекорно одрађен.

- Припреме се нису разликовале у односу на претходне сезоне. Већ три године је то устаљена пракса, окупљамо се 12. августа и крећемо са заиста напорним радом. Од старта се осетила добра хемија у екипи, права тимска атмосфера, припремне утакмице смо играли доста добро, али чак ни то није наговештавало да ћемо такмичарску 2019/2020. годину отворити овако добро. Мислим да је све то последица континуитета у раду који је неопходан, костур тима на окупу је дуже време, тачно знамо шта тренер од нас захтева. Осим добрих резултата сматрам и да играмо веома лепу кошарку и да људи воле да нас гледају - кратко је застао Ускоковић и потом додао:

- Рано је да причамо о неким крајњим дометима. Пред нама је још 19 утакмица и ми ни не треба да размишљамо о томе, већ само да се фокусирамо како да као појединци и као тим после сваког тренинга будемо бољи.

Алекса Ускоковић, прошао је све млађе категорије Црвене звезде. Са црвено-белима освајао је титуле у поиоирској, кадетској и јуниорској конкуренцијои, био је МВП јуниорског првенства Европе 2017. године у Словачкој, а пажњу на себе у сениорској конкуренцији скренуо је још прошле сезоне. Наиме, добро се памти његов својеврстан подвиг када је у финишу меча са Игокеом убацио последњих девет поена своје екипе за преокрет и тријумф над тимом из Лакташа.

- Добро се сећам те утакмице. Тако се све наместило у том тренутку. Ушао сам са клупе при крају меча, резултат је био тесан, а ја сам нанизао те поене. Искористио сам прилику, дао све од себе да помогнем тиму, а оно што ми је било посебно драго је да се касније испоставило да је то био један од кључних тријумфа у тој сезони и увертира наших бољих резултата. То је без сваке сумње била једна од мојих најбољих утакмица.

Као највеће достгнуће у каријери која је тек у зачетку Ускоковић издваја:

- Освајање златне медаље са јуниорском репрезентацијом Србије 2017. у Словачкој у којој сам био и капитен. То је заиста врхински резултат који смо направили, а ја тек сад схватам и постајем свестан колико је то било тешко остварити. Такође, тај осећај потпуног тријумфа је прелеп, то не може речима да се опише, већ само да се доживи. Тај успех ми је много значио да као играч добијем преко потребно самопоуздање.

Ипак, све то је могло изостати да је Ускоковић уместо кошарке изабрао тенис који му је био прва љубав:

- Пуно наде сам полагао у то да будем тенисер. Врло рано сам почео да тренирам тенис и томе сам желео баш да се посветим. Међутим, временске прилике или боље речено неприлике имале су доста утицаја на моју коначну одлуку да изаберем кошарку. Током лета, када је било много турнира и добрих услова за тренинге, фокус је био у потпуности на тенису. Међутим, зими се тренирало у балонима, у не баш сјајним условима, није било много турнира и тада бих се посвећио кошарци. Са 13 година сам одличио да ипак изаберем кошарку и мислим да нисам погрешио.

Кроз детињство каже да није имао кошаркашког узора, али да је највише волео да гледа Леброна Џејмса и Милоша Теодосића.

- То су ми два најомиљенија играча. Теа још нисам имао прилику да упознам, и морам да признам да ми је то велика жеља - каже Ускокобвић, а после жеља талентовани плејмејкер открива и своје циљеве:

- Искрено, највећа жеља ми је да играм у Евролиги. Не журим нигде, али то је циљ који сам себи поставио. Не бих сада причао о екипи, али идеално би било када би то било у дресу Црвене звезде - закључио је Ускоковић.