МИРОСЛАВ Николић се после више од деценије и по вратио у Нови Сад и Војводину, град који је кошаркашки изнедрио Милана Гуровића (НАП), Жељка Ребрачу (НАП) Дарка Миличића (Спортс ворлд), Николу Милутинова... и клуб у чијем дресу су један период кошаркашког одрастања провели: Никола Јокић, Никола Калинић, Драган Луковски, Миленко Тепић, Златко Болић...

- Првенство је почело, па ћемо радити у ходу. Имамо младу екипу, којој ће се у блиској будућности прикључити неколико искуснијих играча. Желим да после актуелне сезоне, усмерене на стабилизацију клуба, почнемо да градимо тим способан за више домете, вратимо Војводину где јој је место - каже Николић, који ће обаљати улогу шефа стручног штаба, док ће на главној тренерској столици седети Марко Скоко.

Док прича о новом изазову, човек под чијим надзором ће радити комплетан играчки кадар, не само сениорског тима, има још један циљ.

СТИГАО РАДУЛОВИЋ, ЧЕКА СЕ ДВОЈАЦ ОДМАХ по доласку Николића, управа Војводине је кренула у посао ојачавања играчког кадра. Александар Радуловић (31, 188 цм) већ је ставио потпис на уговор са новосадским клубом. Пред договором је и сарадња са Андријом Симовићем (24, 207 цм), док увелико трају разговори са Николом Малешевићем (30, 202 цм).

- Желимо да наставимо традицију усмеравања играча ка репрезентативном дресу који је с поносом и успехом носило много Новосађања и момака из нашег клуба - додаје искусни стручњак, чије су руке учествовале у обликовању не малог броја играча за репрезентацију.

И то не само док је био тренер Партизана и Црвене звезде, него и на клупама поменуте Војводине, затим Вршца (тада Хемофарма), крагујевачког и београдског Радничког. Управо из Крагујевца су 2014. чак тројица момака одлетела ка светском сребру: Стефан Јовић, Никола Калинић и Стефан Бирчевић, док је на путу до европског сребра 2017. Драган Милосављевић прошао кроз шумадијски клуб (2009-2010), а Бобан Марјановић кроз Вршац (2006-2010) и Крагујевац (2012).

- Разумем да већима младих, осим да буду чланови репрезентације Србије, имају жељу да једном заиграју за један од два највећа клуба. Али, на том путу важна станица су остали кошаркашки центри. Ето, навели сте леп пример Крагујевца. Сетимо се Вршца, па додајмо Чачак, Краљево, Нови Сад, Суботицу, остале београдске клубове... Није ништа ново ако кажем да су сви они важни за нашу кошарку. Укратко, потребни су јој да би наставила да се уздиже.

У Кини је застала...

- Јесте. Немамо шта да се кријемо. Прошли смо резултатски лоше. Очекивали смо више, бар неку од медаља, да не кажем злато. Једноставно, играчи нису издржали притисак. Главни костур тима није добро одиграо у две најважније утакмице. Ту смо пали. Али, тако је у спорту, некад се деси да један или два лоша момента направе границу између успеха и неуспеха - не крије Николић, који је из првог реда, као члан стручног штаба, био учесник Светског купа, да га још боли Кина.

ПОУКЕ ИЗ КИНЕ

НА питање о кривици за СП у Кини, Николић је био директан:

- Ко је крив? Па ако су стручном штабу приписиване велике заслуге за успехе, а признаћете, било их је последњих година, онда је поштено да прихватимо и највећи терет неуспеха, што смо на крају, без трунке двоумљења, и учинили. Важно је да као репрезентација извучемо поуке из свега, да момци која су играли извуку поуке. Паметни су они, вредни, радни, талентовани, дали су велики допринос у претходним годинама, а имају још много тога да пруже.